Džejev brat od tetke, Iso Lero Džamba, dorćolski don koji je 23. septembra 1993. godine nestao i njegovo telo nikada nije pronađeno. Njega u „Nedelji“ tumači Marko Janketić, a ovo je nastavak priča o Leru.
I danas mnogo godina kasnije mnogi govore o zatvorskim danima Iso Lera, tuči sa Đorđem Božovićem Giškom, pesmama koje je „iza brave“ napisao za brata Džeja, i to iz usta njegovih prijatelja. Tekst je izašao davne 1993. godine kada se Iso Lero već vodi kao nestao (od 23. septembra 1992), a njegovo telo do dana današnjeg nije pronađeno.
– Kad god Džamba dođe u zatvor, oni su tamo srećni jer znaju da će biti mirno i da neće biti maltretiranja među kažnjenicima. Tako je komandirima olakšavao neke situacije i oni su ga poštovali – rekao je Džambin drug iz agencije „Karmen“ koji je, takođe, prošao „školu“ Centralnog zatvora.
– Ne može baš da se kaže da je Džamba zavodio red u zatvoru, ali je na neki način održavao neku ravnotežu, dodaje njegov kolega Džoni koji je jedno vreme, zbog zajedničke pucnjave kod „Topčiderske noći“, 1985. godine boravio u istom bloku sa Lerom. Nikada se nije zamerao stražarima i upravi. To je bilo obostrano poštovanje. Sećam se, recimo, kada je letos na ratištu poginuo jedan nadzornik iz CZ-a, Džamba se setio njegovog korektnog odnosa prema nama, pa smo on, Vlada i ja dali čitulju u novinama, pričao je Džoni.
Kada su zatvorenici CZ-a bili angažovani u nekim poslovima koji su se dobro plaćali, kao što je pravljenje poštanskih koverata ili ekoloških kesa, Džamba se trudio da sve to organizuje kako bi posao što bolje i brže bio završen. Ali, bio je veoma strog prema pojedinim vrstama kažnjenika – manijacima, siledžijama, lažovima i folirantima.
BONUS VIDEO:
hypetv.rs / kurir.rs
