U drugu nedelju pred Božić, koja se zove Materice, oci i deca „vezuju“ majke, a one im se „dreše“. Ovo uzajamno „drešenje“ je uzajamno činjenje poklona ljubavi, što stvara prazničnu, svečanu atmosferu u porodičnim hrišćanskim krugovima.
Takvu prazničnu atmosferu stvorili su istočni mudraci svetoj porodici bogodeteta poklonivši mu se u Vitlejemskoj pećini, uz darove: smirne, tamjana i zlata. Simbolika ovog uzajamnog „vezivanja“ i „drešenja“ dece i roditelja jasna je: pripremamo se za doček najradosnijeg praznika hrišćanskog – Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga.
Kako navodi SPC, u želji, dakle, da njegov dolazak sačekamo vezani najčvršćim vezama međusobne ljubavi, jer je i on – Božić – ljubav, koja je „sveza savršenstva“, i mi se o Detinjcima, Matericama i Ocima međusobno „vezujemo“ i „drešimo“. To vezivanje i drešenje prevazilazi porodične krugove i prostire se na rođake, prijatelje i sve poznanike, i tako nastaje spontano opšte srpsko, pravoslavno-hrišćansko proslavljanje vezivanja i drešenja pred nastupajući praznik rođenja spasiteljeva, koji je odrešio Adama i Evu od večne smrti i podario im život večni.
Toga dana, deca sa unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu majku, za noge, na isti način na koji su njih majke vezivale na Detinjce. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana, dok joj deca čestitaju praznik, a onda deli deci poklone, i na taj način se dreši.
Isto tako se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci, kolačima, ili nekim drugim slatkišima. Sprema se svečani, posni ručak, koji okuplja celu porodicu.
BONUS VIDEO:
(Hypetv.rs/Alo.rs)
