Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas 29. januara (16. januara po julijanskom kalendaru) obeležavaju Časne verige Svetog apostola Petra, praznik koji je poznat još kao Kuke i verige, Verižnjaci, Verižice.
Predanja govore da nakon smrti i vaznesenja Isusa Hrista, carski namesnik Irod je, kaže predanje, naredio progon hrišćana.
Tada je utamničio apostola Petra i naredio da ovaj stoji okovan između dvojice vojnika do suđenja, ali se pre izlaska pred sud pojavio anđeo i okovi su sami pali na zemlju. Anđeo je potom proveo Petra pored straže, pa odveo do gradske kapije koja se pred njim sama otvorila, oslobodivši ga tako mučenja i smrti.
Veruje se da se baš ti okovi danas nalaze u Bazilici Svetog Petra u Rimu i da spadaju u relikvije sa isceliteljskim moćima.
Ovaj praznik nije u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom, ali u pitanju je veliki praznik koji mnogi vernici slave kao krsnu slavu. On se praznuje u znak sećanja na okove kojima je Irod okovao sveca. Za njega se vezuje mnogo verovanja i običaja koji su opstali vekovima, a ovo su neki od najpoznatijih.
– U prošlosti su se na Časne verige stavljali lanci na kućni prag, čime se dom štiti od negativne energije, prema verovanju.
– Ne rade se teški poslovi da narod ne bi „otežao“ okove Svetog Petra.
Ipak, veruje se da treba na ovaj praznik raditi kućne poslove i učiniti da dom blista jer će se tako privući sreća.
– Na Časne verige se ne putuje, već porodica treba da bude u domu kako bi ga očuvala.
– Postoji verovanje da divlje šumske životinje ne napadaju ljude na ovaj praznik jer su im čeljusti vezane verigama.
– Običaj je da se ne kupuje niti šije novo odelo na Verige i da će onoga ko to učini udariti grom.
– Postoji verovanje da je i Sveti Sava bio okovan i da je po oslobođenju sačuvao svoje verige i njima lečio, kao i da je razmenio sa Svetim Petrom okove ― njemu je dao hladne, a dobio vruće, a to je narodno objašnjenje za to što leti nije prevruće, a zimi nije prehladno.
BONUS VIDEO:
hypetv.rs / alo.rs
