Božićni post, počeo je danas, 28. novembra i trajaće do samog praznovanja jutra na Božić 7. januara 2023. godine.
Božićni post traje četrdeset dana, ali nije tako strog kao Veliki Post. Počinje 15/28 novembra, a završava 24. decembra/6. januara. U toku celog ovoga posta ne jedemo meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste „na vodi”. Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak.
Poslednja nedelja Božićnog posta posti se strožije, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti „na vodi”. Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti „na vodi”.
Veoma je važno da pravoslavni hrišćani koji žive u zemljama u kojima se novogodišnji praznici slave po novom kalendaru i padaju u vreme Božićnog posta, ne prekidaju post, već da Novu Godinu proslavljaju kada ona dođe po pravoslavnom kalendaru, poštujući tradiciju svojih predaka i crkvena pravila, poručuju iz SPC.
Ustanovljavanje Božićnog posta, kao i drugih višednevnih postova, datira se u prve vekove hrišćanstva.
Već od IV veka Sveti Amvrosije Milanski, Filistrije, blaženi Avgustin pominju u svojim delima Božićni post. U V veku je o Božićnom postu pisao Lav Veliki. Prvobitno je Božićni post trajao za jedne hrišćane sedam dana, a za druge – malo duže. Na Saboru 1166. godine koji je održan u vreme konstantinopoljskog patrijarha Luke i vizantijskog cara Manuila svim hrišćanima je bilo naređeno da poštuju 40.-dnevni post uoči velikog praznika Hristovog Rođenja.
Antiohijski patrijarh Valsamon je pisao da „je sam Svjatiješi Patrijarh rekao da iako dani tih postova (Uspenjskog i Božićnog) nisu određeni pravilom, potrudimo se međutim da sledimo nepisano crkveno predanje i dužni smo da postimo… od 15 dana novembra”.
Božićni post je poslednji višednevni post u godini, traje četrdeset dana i zbog toga se u crkvenom ustavu naziva i Četrdesetnicom, kao i Veliki post.
Božićni post je ustanovljen radi toga da bismo se pre dana Hristovog Rođenja očistili pokajanjem, molitvom i postom, kako bismo čista srca, duše i tela mogli sa strahopoštovanjem da dočekamo Sina Božjeg Koji se javio svetu, i da bi Mu, pored običnih darova i žrtvi, prineli naše čisto srce i želju da sledimo Njegovo učenje.
Utemeljiteljem hrišćanskoga podviga smatra se sam Gospod naš Isus Hristos, koji je uoči stupanja u podvig iskupljenja roda ljudskoga ukrepio sebe dugotrajnim postom. I svi podvižnici, počinjući da služe Gospodu, naoružavali su se postom i nisu drukčije stupali na put Krsta no sprovodeći post.
Izvor: SPC
