Slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane, prvi put uvedena u hram Božiji
Vavedenje, ili kako ga još zovu Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica je obeleženo crvenim slovom u pravoslavnom kalendaru i spada među 12 najvećih i najpoštovanijih hrišćanskih praznika.
Slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane, prvi put uvedena u hram Božji.
Bogorodica Marija je kao trogodišnje dete, u skladu sa zavetom roditelja Joakima i Ane da će ako budu imali porod dati bebu u hram, dovedena u Jerusalim i uvedena u hram.
Činom Vavedenja Marijinog, kaže jevanđelsko predanje, sveti roditelji ispunili su zavet da će porod, kojeg dugo nisu imali, „predati Bogu na službu“.
– Napred su išle device, sa zapaljenim svećama, a za njima presveta Deva, ukrašena carskim blagoljepnim haljinama, kako priliči kćeri carevoj i nevesti Božjoj – zapisano je u „Prologu“ vladike Nikolaja Velimirovića.
Slava manastira Hilandar
Vavedenje Presvete Bogorodice je slava manastira Hilandar.
Iako Grčka pravoslavna crkva slavi Vavedenje po novom kalendaru (21. novembra), na celoj Svetoj Gori tradicionalno se i 4. decembra obeležava Dan Bogorodice, a centralnu liturgiju drže srpski sveštenici iz Hilandara.
Bogorodica je po predanju jedina žena kojoj je ikada bilo dozvoljeno da stupi na tlo Svete Gore, tokom svog misionarskog putovanja po povratku iz Svete zemlje. Ona je zbog toga ujedno i zaštitnica cele Svete Gore, odnosno grčkog poluostrva Atos.
Na pravoslavnim ikonama posvećenim ovom prazniku slika se Bogorodica u pratnji devojaka sa upaljenim voštanicama, ali se takođe slika i scena iz jerusalimskog hrama, u kojoj trogodišnju Mariju i njene roditelje prima prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče.
Bogorodica se smatra zaštitnicom žena porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena.
U Srbiji na Vavedenje po običaju prestaju svadbe koje se ne održavaju do prvih dana proleća. U takovskim selima je bio običaj da se posle službe u crkvi, svečano odevene i okićene cvećem, okupe sve mlade koje su se te jeseni udale.
U nekim mestima se zadržao običaj da na Vavedenje nerotkinje odu da prespavaju u manastir, kako bi im Bogorodica podarila porod.
Prema narodnim verovanjima, stočari slave Vavedenje kako bi im Bogorodica zaštitila stoku od zveri, a u istočnoj Srbiji su na osnovu vremena toga dana predskazivali rod useva – vedro nebo obećava dobru letinu.
Takođe, ne bi trebalo raditi po kući, prati veš, peglati i slično, sve žene treba da praznuju dan svoje zaštitnice.
Svetu Prečistu svetkuju rodilje i nerotkinje, a mnogi se na ovaj dan i pričešćuju, veruje se da Bogorodica na današnji dan uslišuje sve molitve.
Molitva Presvetoj Bogorodici koja se izgovara na Vavedenje
– Kome ću zavapiti, i kome ću u svojoj nevolji priteći, ako ne Tebi, Carice Nebesa? Ko će čuti moj plač, i uzdahe moje primiti, ako ne Ti, Preneporočna, Nado hrišćana i Utočište nas, grešnika? Ko će nas, osim Tebe, u nesrećama našim zaštititi? Usliši jecaje moje i prikloni uho Svoje ka meni, Vladičice i Majko Boga mojega! Ne prezri onoga što traži Tvoju pomoć, i ne odbaci mene grešnog, Carice Nebeska! Nauči me da izvršavam volju Sina Tvojega i podari mi želju da svagda sledim Njegove zapovesti. Ne odstupaj od mene zbog mog roptanja u bolesti, radu i nedaćama, nego ostani Mati i Pokroviteljka meni, malodušnom, Carice moja Preblaga i Usrdna Zastupnice! Svojim zastupanjem pokrij moja pregrešenja, zaštiti me od vidljivih i nevidljivih neprijatelja, umekšaj srca onih, što mi smišljaju zlo i zagrej ih ljubavlju Hristovom.
– Meni pak nemoćnom podari Tvoju svemoćnu pomoć da pobedim svoje grešne navike kako bih, očišćen pokajanjem i sledeći vrlinski život, u zajedništvu sa svetom Crkvom proveo sve ostale dane mog zemnog tuđinovanja. Stani ispred mene, Nado svih hrišćana, u času okončanja moga i ukrepi moju veru u teškom i samrtnom času. Prilikom mog odlaska uznesi za mene, mnogogrešnog u ovom životu, Tvoje svemoćne molitve, da bi me Gospod opravdao i učinio pričasnikom Svojih beskonačnih radosti. Amin.
Izvor: Espreso/Telegraf
