Badnji dan se proslavlja 6. januara po gregorijanskom kalendaru, dan uoči Božića, a naziv je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali.
Badnji dan je poslednji dan božićnog posta. Veruje se da oni koji su se tokom godine sa nekim posvađali, na Badnji dan pomire. Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo.
Narodni običaji oko Badnjeg dana su dosta stari i do danas se dosta običaja izgubilo ili zaboravilo.U različitim krajevima, običaji umeju da se razlikuju u nekim elementima, a u mnogim krajevima se dosta običaja izgubilo.
Kombinacija toga doprinosi velikim razlikama u običajima od kraja do kraja. Ipak, i pored toliko razlika, postoji i dosta zajedničkih običaja.
Već u ranu zoru, kreće se u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, i to pre izlaska sunca. Pre sečenja se drvetu kaže„dobro jutro”, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice.
Badnje veče
Najveći deo radnji i običaja je vezan za Badnje veče. U toku dana, domaćica u jednu posudu stavi sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka i to sve stoji u vrhu stola gde se večera. Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Paljenje badnjaka je povezano sa ognjem i ognjištem. To je središnji element simbolike rađanja novog sunca, jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice. Pali se mladi hrast, a pregršt varnica najavljuje mnogo roda i prinosa. Često se koristi izreka: „Koliko varnica, toliko parica“.
Hypetv
Čitajte Hypetv.rs portal, najbrži portal u Srbiji i regionu sa najvećim rastućim rezultatima i ekskluzivnim vestima. Zapratite nas i na Instagramu, Facebook, Threads!
