Danas je crveno slovo, Sveta Petka: Živela u pustinji 40 godina, u kapeli u Beogradu potekao čudotvorni izvor

Danas je crveno slovo!

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 27. oktobra, praznuju Prepodobnu mati Paraskevu, Svetu Petku. Ovaj praznik je u kalendaru obeležen crvenim slovom i mnoge porodice ga praznuju kao krsnu slavu.

Ova slavna svetiteljka bila je poreklom Srpkinja, rođena u Epivatu, blizu Carigrada u 10. veku.

Danas je crveno slovo, Sveta Petka!

Po smrti roditelja, devica Paraskeva, napustila je roditeljski dom i zamonašila se u Carigradu. Tamo se predavala sve revnosnijem podvižničkom životu. Pet godina je provela u iraklijskom predgrađu pri crkvi Pokrova Presvete Bogorodice. Otputovala je u Jerusalim da se pokloni svetim mestima i vođena ognjenom ljubavlju prema Gospodu, nastanila se u Jordanskoj pustinji. Koji jezik može da opiše njene trudove i podvige u pustinji tokom 40 godina. Tamo se upodobila proroku Božijem Iliji i Krstitelju Gospodnjem Jovanu…

U ženskom telu, u surovosti pustinje, mužastveno je ugodila Gospodu i zadobila dar čudotvorenja. Kad je došlo vreme, javio joj se anđeo Gospodnji na noćnoj molitvi. Objavio je da treba da se vrati u svoje otačastvo i tamo preda duh svoj Gospodu. Pokorivši se nebeskoj volji, pohrlila je najpre u Carigrad da se pokloni svojoj zaštitnici, Vlahernskoj Bogorodici. Zatim se vratila u Epivat, gde je više niko nije pamtio. Nastavila je da se podvizava hodeći poljima i brdima svoga zavičaja još dve godine. Moleći se svim srcem za sav svet, ona predade duh svoj Bogu. Dobri ljudi su je sahranili kao strankinju, ne na groblju, već gde je smrt zatekla, u jednom polju blizu mora.

Danas je crveno slovo, Sveta Petka!

Tajnu njene svetosti Bog je otkrio ljudima mnogo godina kasnije. Blizu groba svetiteljke sahranili su nekog mornara i tom prilikom našli netruležno telo u zemlji, ali ne obrativši potrebnu pažnju na to, telo ponovo zakopaše. Među prisutnima bio je i neki hristoljubivi Georgije i on noću u snu imade čudesno viđenje. Čuvši za čudesno javljanje, blagočestivi narod sa svećama i pojanjem, svečano sa sveštenstvom nađoše mošti Prepodobne Paraskeve kao skupoceno blago i položiše u crkvi Svetih Apostola u Epivatu. Od tada do danas, mošti Svete Petke toče isceljenja slepim, oduzetim i đavoimanim, bolesnim i svim ožalošćenim…

Upokojila se u prvoj polovini 11. veka.

U delu “Opis kako je Prepodobna Paraskeva prenesena u srpsku zemlju”, srednjevekovnog književnika Grigorija Camblaka, biografa Stefana Lazarevića, imamo opis kako je kneginja Milica 1398. godine izmolila od sultana Bajazita da prenese mošti Svete Petke iz Vidina u Srbiju. Tu nalazimo pretpostavku da su mošti privremeno bile smeštene u manastirsku crkvu naseobine sinaita, blizu vidinskog druma, na tri sata od Parakinovog broda, da bi potom počivale u crkvi Lazarici u Kruševcu do 1404. godine. Kada je despot Stefan 1404. godine Beograd proglasio prestonicom, preneo je i mošti Svete Petke u Beograd, prvo u Uspensku crkvu, a 1417. godine u kapelu posvećenu Svetoj Petki na Kalemegdanu. U kapeli je potekao čudotvorni izvor isceliteljske vode, koji postoji i danas.

U Beogradu su mošti ostale do 1521. godine kada su u pohodu sultana Sulejmana ponovo vraćene u Carigrad.

Konačno, 1641. godine mošti Svete Petke prenesene su u rumunski grad Jaši, u crkvu Sveta Tri Jerarha, gde se i do danas nalaze.

SVE VESTI O “IMANJU”, NAJVEĆEM RIJALITI FORMATU NA BALKANU, ČITAJTE KLIKOM NA OVAJ LINK

Hypetv.rs/ M.K.