Po običaju, prvo jaje farba se u crveno, njega nazivaju još i „čuvarkuća“ i ostavlja se u kući do narednog Vaskrsa.
Od kada datira ovaj običaj, kao i farbanje jaja, uopšte i koje je verovanje predočilo današnjem najpoznatijem običaju za Vaskrs, objašnjava etnolog Vesna Marjanović.
– Veruje se da, kada je Isus Hristos vaskrsao, jaja su pocrvenela i od tada se prvo jaje farba u crvenu boju. Prirodne boje su se koristile u prošlosti, crvena boja se dobijala iz korena biljke broć, dok su koristili i spanać i lukovinu za ostale boje, pa su se kasnije pojavile one „pravilne“ farbe – objašnjava Vesna.
Jedna od takođe starijih metoda ukrašavanja javlja se još u 16. veku, a to je ukrašavanje jaja voskom. Kako etnolog objašnjava, ovu metodu koristili su i naši monasi. Naši su manastiri i zbog sveća imali pčelinjake, odakle su uzimali vosak i ukrašavali jaja.
Kada je reč o takozvanom čuvaru naše kuće, za njega postoji posebno mesto u kući.
– Prvo farbanje jaje se ostavljalo kod kućne ikone, što je najčešći običaj u Vojvodini ili na nekom značajnom mestu u kući i ono se čuvalo godinu dana. Kada dođe novo, ovo staro jaje se drobilo i stavljalo u prvu brazdu, zbog berićetnosti – navodi naša sagovorvnica.
Veruje se, kod pravoslavaca, da voda u kojoj su je jaja farbala ne treba da se prosipa tamo gde ljudi prolaze, već se treba prosuti na manje prohodnom mestu, kako nam objašnjava etnolog Vesna.
– Naši muzeji su zaista bogati pričama o običajima i našoj tradiciji, pogotovo o Vaskrsu i drugim praznicima – poručuje Vesna.
hypetv.rs / alo.rs
