Da li je bolje na odmoru PLAĆATI KARTICAMA ili KEŠOM?
Da li je bolje na odmoru PLAĆATI KARTICAMA ili KEŠOM?
Pre nego što spakujete kofer odlučite da li ćete nositi kartice ili keš, a evo saveta kako da se zaštitite i od lopova.
Kada je reč o korišćenju platnih kartica u inostranstvu. Najpre savetujemo korisnicima da, pre nego što otputuju u inostranstvo, provere s bankom koja im je izdala karticu. Da li kartica koju poseduju može da se koristi i u inostranstvu, kao i koji su troškovi i naknade za korišćenje te kartice u inostranstvu. – rekli su za „Blic Biznis“ iz Narodne banke Srbije (NBS).
Posebno obratite pažnju na potencijalne troškove. A kako biste izbegli potencijalne probleme prilikom korišćenja platnih kartica tokom svog boravka u inostranstvu.
DA LI SE PLAĆA PROVIZIJA?
Ono što veliki broj korisnika zanima jeste da li se naplaćuje naknada za podizanje novca na bankomatu u inostranstvu. Kao i da li se naplaćuje naknada za plaćanje platnim karticama na prodajnim mestima u inostranstvu.
– Ukoliko banka izdavalac platne kartice naplaćuje ove naknade, one moraju biti jasno prikazane u tarifniku te banke. Tarifnici banaka sastavni su deo okvirnih ugovora, a takođe su i javno dostupni – podsećaju iz NBS.
Provizija za podizanje novca s bankomata u inostranstvu kreće od minimalno utvrđenog iznosa koji nije vezan za sumu novca koji se podiež. Tako da se neretko dešavalo da korisnicima, za manje iznose, bude naplaćena veća provizija za podizanje novca s bankomata. Kd samog iznosa koji su na istom bankomatu podigli.
Obratite pažnju na surcharge naknadu
Za veće iznose novca, a ponekad i nevezano od visine iznosa, banke naplaćuju proviziju koja se meri u procentualnom iznosu novca koji podižete. Dodatno, za podizanje gotovine platnim karticama u inostranstvu pored banaka izdavalaca i banke prihvatioci mogu da uvedu takozvani surcharge – naknadu. Tu dodatnu naknadu naplaćuje banka prihvatilac, odnosno banka čiji je bankomat.
– Iz tog razloga korisnici treba da obrate pažnju da li pri podizanju gotovine postoji i ta dodatna naknada. I to na strani prihvatioca jer ukoliko postoji ona treba da bude prikazana na bankomatu. Te da na osnovu informacija o pomenutim naknadama vide da li se njima isplati da podižu novac na tom bankomatu. Ili potraže bankomat na kome se ne naplaćuje ova dodatna naknada. – rekli su za naš portal iz NBS.
Pojedine banke u inostranstvu ne naplaćuju proviziju za podizanje novca debitnom karticom ukoliko imaju takav ugovor s vašom matičnom bankom u Srbiji.
Podizanje novca s bankomata banke koja posluje i u Srbiji?
Česta je zabluda korisnika da banka u inostranstvu neće naplatiti proviziju za podizanje novca s bankomata ako je iz iste bankarske grupacije kao i banka koja je izdala karticu u Srbiji.
– Sve poslovne banke u Srbiji su zasebna pravna lica. Stoga provizija za podizanje novca s bankomata ili POS terminala na šalteru banke neće biti naplaćena samo ako su banke međusobnim sporazumom regulisale to pitanje. Što građani mogu da provere sa svojim bankom pre nego što otputuju u inostranstvo.
Pored eventualnih troškova prilikom podizanja novca na bankomatu u inostranstvu. Još jedan izazov koji korisnici mogu imati kada koriste svoje platne kartice u inostranstvu. Vezuje se za kursne razlike. – upozoravaju u centralnoj banci Srbije.
Kursne razlike prilikom dizanja novca
Ukoliko je platna kartica vezana za dinarski račun, moramo imati u vidu troškove konverzije valute.
– Korisno je da se kod svoje banke korisnici informišu i o kursu koji će se koristi prilikom konverzije iznosa u dinare iz valute u kojoj je izvršena transakcija. Ukoliko je platna kartica vezana uz devizni račun, da bi se izbegle duple konverzije, takođe savetujemo da se pre putovanja korisnici informišu kod svoje banke – koja je ugovorena valuta obračuna za potrošnju u inostranstvu i da li će postojati konverzija u zavisnosti u koju zemlju putuju – dodaju.
Na primeru platnih kartica, banke prilikom obračuna potrošnje u inostranstvu (koja je izvršena u bilo kojoj stranoj valuti), iznos zaduženja od kartične šeme dobijaju uglavnom u evrima, a konverziju originalne valute u evro vrši ta kartična šema na osnovu sopstvene kursne liste.
Dakle, kurs koji se primenjuje za ovu konverziju zavisi od kartičnog brenda. Što se tiče kursa koji primenjuje banka korisnika kartice (banka izdavalac) prilikom zaduženja računa korisnika – najčešće se primenjuje prodajni kurs za evre, ili drugu stranu valutu (banke za ovu konverziju uglavnom ne koriste srednji kurs).
I tu nije kraj kada se navode potencijalni troškovi nastali podizanjem novca na bankomatu, jer za podizanje gotovine u inostranstvu i plaćanje na prodajnim mestima pojedini prihvatioci pružaju takozvanu DCC (Dynamic Currency Conversion) uslugu na bankomatima i POS terminalima u inostranstvu.
– Podsećamo da je prilikom izvršenja same transakcije potrebno obratiti pažnju na sve prethodno pomenuto. A ako se ima u vidu visina provizije za korišćenje platnih kartica u inostranstvu, pogodnije je plaćanje karticom direktno kod trgovca. Od podizanja gotovine na bankomatu. Za podizanje gotovine sa bankomata, savet je da se koristi debitna kartica. Jer su provizije najčešće niže nego provizije za korišćenje kreditne kartice. – rekli su u banci.
Šta ako izgubite karticu na odmoru?
– Ono što uvek navodimo korisnicima je i da svakako memorišu broj kontakt telefona sa kartice u imenik mobilnog telefona. Kako bi, u slučaju potrebe, mogli da na jednostavan način kontaktiraju banku izdavaoca kartice. U slučaju krađe ili gubitka kartice, potrebno je da odmah o tome obavestite banku. I to onu koja vam je izdala karticu kako bi se blokadom kartice sprečilo njeno neovlašćeno korišćenje.
Korisnici platnih kartica moraju biti svesni određenih rizika pri njihovom korišćenju nezavisno od mesta potrošnje.
U tom smislu, rizici kojima su korisnici platnih kartica izloženi tokom sezone odmora su isti oni kojima su izloženi tokom cele godine. Uz napomenu da je rizik u vezi sa korišćenjem platnih kartica veći tokom sezone odmora zbog pojačanih gužvi na pojedinim javnim mestima i veće potrošnje.
GLAVNE OPASNOSTI
Kao glavne opasnosti možemo navesti krađu kartica (fizičku krađu). Koristimo priliku da ukažemo da korisnik platnu karticu treba da koristi na način koji je utvrđen ugovorom o izdavanju platne kartice, da po prijemu kartice zaštiti svoj PIN na način da ga ne deli sa drugim licima i da se PIN broj nikako ne zapisuje na samoj kartici niti se nosi zajedno s karticom (npr. u novčaniku).
Narodna banka Srbije je 17. juna objavila na javnu raspravu i Nacrt izmena i dopuna Zakona o platnim uslugama. Čije predložene izmene i dopune će dodatno doprineti sigurnosti elektronskih plaćanja i merama sigurnosti za zaštitu poverljivosti i integriteta personalizovanih sigurnosnih elemenata korisnika platnih usluga. Kako bi se garantovala bezbedna autentifikacija i smanjio rizik od prevare. Nacrtom je definisana pouzdana autentifikacija korisnika i utvrđeno kada je pružalac platnih usluga dužan da je primeni – podseća NBS.
ZAKLONITI RUKOM TASTATURU NA BANKOMATU
Dalje, prilikom podizanja novca s bankomata preporučljivo zakloniti rukom tastaturu kada se unosi PIN. I nikako ne prihvatati pomoć nepoznatih osoba. Ukoliko se neko pored vas sumnjivo ponaša, stoji blizu vas, gura vas ili posmatra transakciju – odustanite od transakcije.
– Takođe savetujemo da se vizuelno provere prednja maska i tastatura bankomata, i da se odustane od transakcije ukoliko se uoče sumnjivi uređaji ili predmeti. Jer je najčešći način zloupotrebe kartica na bankomatu postavljanje lažnih uređaja na prednjoj masci kako bi se kopirali lični podaci sa kartica. A sa krajnjim ciljem da se kasnije pristupi računu i novčanim sredstvima njihovih vlasnika. – upozorava banka
Takođe, moguća je zloupotreba kartica i od strane lica u ugostiteljskim objektima i prodavnicama kada građani u prisustvu više lica otkrivaju PIN koji koriste za obavljanje plaćanja platnom karticom, ili kada se plaćanje platnom karticom obavlja bez prisustva lica koje je vlasnik kartice. Zbog svega navedenog, korisnici kartica moraju stalno imati na umu da nikako ne smeju da daju svoju karticu drugim licima bez nadzora.
Gubitak kartice ne znači gubitak para
– Omogućavanjem instant plaćanja na prodajnim mestima, građanima i privrednim subjektima smo obezbedili alternativu kartičnim plaćanjima. Ii to mnogo pre nego što je Evropska unija započela svoje aktivnosti u cilju obezbeđenja adekvatne alternative kartičnim plaćanjima.
Prednost platne kartice u odnosu na gotovinu jeste u tome da za razliku od situacije kada je ukraden ili izgubljen gotov novac. Gubitak kartice ne mora istovremeno da znači i gubitak novca. Lod uslovom da korisnik kartice reaguje na vreme. Ukoliko bi se neželjeni slučaj dogodio i kartica bila ukradena, potrebno je bez odlaganja informisati izdavaoca kartice. Kako bi je blokirao i na taj način pomogao da se spreči veća šteta.
SAVET GRAĐANIMA
Zato je savet građanima da uvek imaju kod sebe imaju broj kol-centra banke čiju karticu koriste. Kako bi bez odlaganja reagovali u slučaju krađe ili gubitka kartice. U slučaju krađe ili gubitka kartice, ključno je, u što kraćem roku, o tome obavestiti banku koja je korisniku izdala kartic
8 saveta kako da sačuvate karticu na odmoru
– Кarticu je potrebno nositi sa sobom
– Кarticu ne treba davati niti pozajmljivati drugim licima
– Broj kartice, i to posebno u kombinaciji sa drugim elementima sa kartice (npr. rok isteka) nikada ne treba slati pisanim putem, diktirati drugim licima
– PIN ne treba nikome otkrivati i PIN nikada ne treba beležiti
– Prilikom unosa PIN broja preporučljivo je rukom zakloniti tastaturu
– Memorišite broj svoje banke
– Odaberite opciju SMS obaveštenja o stanju na tekućem računu
– Platne kartice čuvajte na više različitih mesta umesto na jednom
SVE VESTI O “IMANJU”, NAJVEĆEM RIJALITI FORMATU NA BALKANU, ČITAJTE KLIKOM NA OVAJ LINK
Čitajte Hypetv.rs portal, najbrži portal u Srbiji i regionu sa najvećim rastućim rezultatima i ekskluzivnim vestima. Zapratite nas i na Instagramu, Facebook, Threads!
SVE! SAD! VAŠ HYPE TV
Hypetv.rs/M.A./N.A.
