Da li ćemo posle 10 godina konačno u Srbiji IMATI SNEG ZA NOVU GODINU?

Meteorolog Slobodan Sovilj, načelnik Nacionalnog centra za hidrometeorološki sistem, rane najave i upozorenja u Republičkom hidrometeorološkom zavodu. Prema statističkim podacima, sneg i snežni pokrivač u Beogradu i u većini nižih predela tokom novogodišnje noći poslednji put imali na prelazu iz 2014. u 2015. godinu.

Poslednjih godina sneg je izostao čak i na planinama zbog izuzetno visokih temperatura za vreme novogodišnjih praznika.

– Nekada smo svaku treću Novu godinu dočekivali uz sneg. Najviše ga je bilo na prelazu iz 1953. u 1954. godinu, oko 30 centimetara. Ali je prosečna visina ipak manja, 8 – 9 centimetara. Poslednjih decenija primetan je trend smanjenja visine snežnog pokrivača koji je posledica sve toplijih zima – kaže Slobodan Sovilj.

Da li ćemo posle 10 godina konačno u Srbiji imati sneg za Novu godinu?

Prema njegovim rečima, nakon 2000. godine, sneg je osmotren samo tokom 6 novogodišnjih noći, odnosno prilikom dočeka. 2002. godine, 2003, 2008, 2009, 2011. i 2015. godine.

Tokom tih dočeka snežni pokrivač je bio prosečne visine oko 5 centimetara. Što je znatno manje u odnosu na statističke podatke iz druge polovine 20. veka.

Za 10 godina samo 4 puta je padao sneg za Božić

Poslednji Božić sa snegom bio je 2019. godine kada je izmereno 15 centimetara snega. Nakon 2000. godine to je Božić sa najviše snega u Beogradu.

– Godine 2017. godine bilo je 3 centimetara snega, 2016. godine 6 centimetara, 2015. godine 4 centimetara, a u periodu od 2010-2014. godine za Božić nije osmotren snežni pokrivač – kaže Slobodan Sovilj.

Najhladniji i najtopliji doček i Božić u istoriji merenja

Prema podacima RHMZ, najhladniji 31. decembar u Beogradu zabeležen je 1923. godine sa temperaturom od -16.5 stepeni ujutro do -7.3 stepeni u toku dana. Najhladniji 1. januar u Beogradu zabeležen je 1891. godine sa temperaturom od -16.6 stepeni ujutro do -7.2 u toku dana.

Najtopliji 31. decembar u Beogradu bio je 2009. i 2022. godine kada je izmereno 18.2 stepeni, dok je najtopliji 1. januar bio 2023. godine sa čak 18.5 stepeni.

Prosečna minimalna temperatura za period 31. decembar – 01. januar u Beogradu iznosi od -1.9 do -1.5 stepeni, dok je srednja maksimalna vrednost 4.4 stepeni.

-„Ledeni Božić“ u prethodnih 10 godina osmotren je 2019, 2017., od -15 do -10 stepeni, i 2015. godine kada je mraz bio umereniji. Najhladniji Božić u Beogradu bio je 7. januara 1888. godine, kada je izmereno -20,9 stepeni, a nakon toga 7. januar 1947. godine, kada je izmereno -20, 3 stepeni. Najtopliji Božić u Beogradu osmotren je 7. januara 2001. godine kada je izmereno 20,7 stepeni – kaže Slobodan Sovilj.

Dugoročna RHMZ prognoza vremena

U RHMZ kažu da klimatske promene i globalni porast temperature dovode do značajnih promena koje se odnose na:

– povećanje srednje zimske temperature vazduha u odnosu na decenije iz druge polovine XX veka
– smanjenje ukupnog broja mraznih i ledenih dana u Srbiji
– smanjenje ukupnog broja dana sa pojavom snega i broja dana sa zadržavanjem snežnog pokrivača u našoj zemlji

– Očekuje se da će zima 2024/25. godine biti za oko +1 stepen toplija, odnosno iznad normale koja je osmotrena tokom referentnog perioda 1991 – 2020. sa srednjom sezonskom temperaturom vazduha od 1 do 4 stepeni, pri čemu je procenjen broj mraznih dana u nižim predelima od 30 do 55, a broj ledenih dana od 5 do 15. Mrazni dani su oni tokom kojih je samo minimalna temperatura ispod 0 stepeni, a ledeni dani u kojima je temperatura tokom celog dana ispod 0 stepeni – kaže Slobodan Sovilj.

Kada i u kojim gradovima možemo očekivati sneg za Novu godinu i Božić

U RHMZ kažu da prognoza snežnih padavina spada u kratkoročne i srednjoročne prognoze vremena za 7 do 10 dana unapred. Ipak, činjenica je da će zbog trenda opšteg porasta temperature, u nižim predelima sneg padati sve ređe, kao i da će se kraće zadržavati.

– Primera radi, u Beogradu je u drugoj polovini XX veka u proseku osmatran 31 dan sa snežnim pokrivačem. Poslednjih godina ta je vrednost prepolovljena i ima tendenciju daljeg smanjenja. Svako pravilo ima izuzetak i to, naravno, ne znači da se više nikada neće pojaviti hladni talas sa dosta snega, već da će takvi prodori biti sve ređi. Kako se procenjuje da će temperatura ove zime biti za oko +1 stepen iznad proseka, to znači da će na području Vojvodine, Beograda, ali i u nižim predelima koji se nalaze južno od Save i Dunava dominantniji tip padavina biti kiša, dok će sneg češće padati samo u brdsko-planinskim oblastima zapadne, južne i jugoistočne Srbije – govori Sovilj.

Dodaje da planinski predeli mogu očekivati više snega u odnosu na prethodnu godinu, upravo zbog češćih prodora vlažnog vazduha i zbog niže temperature u odnosu na sezonu 2023/24. godine.

Gde će biti najviše snega ove zime

U Srbiji se za sada ne prognoziraju meteorološki ekstremi-periodi sa izuzetno niskim ili visokim temperaturama, kao ni sa jakim padavinama. U nižim predelima treba računati na prolaznu pojavu kratkotrajnog snega uz kraće zadržavanje na tlu, kao što je bilo 20. i 22. novembra.

– Snežni pokrivač se tada nije dugo zadržao, ali je kratkotrajno jak intenzitet padavina uslovio lokalne probleme, naročito u saobraćaju. Najveća količina snega se, tradicionalno, osmatra u planinskim oblastima u drugom delu zime. Najviše snega će i ove godine biti u planinskim delovima zemlje iznad 1500 metara – kaže Sovilj.

Ugrožena budućnost skijanja

Kako se procenjuje, u planinskim oblastima snega će ove godine biti više u odnosu na prethodne zime. I sam početak sezone je optimističan kada su zimski sportovi u pitanju.

– Međutim, ne zaboravimo na tendencije opšteg porasta temperature, prema kojima se svake decenije „moramo popeti“ za oko 100 metara kako bi propratili efekte klimatskih promena. To znači da će temperaturni uslovi koji vladaju danas na visinama oko 1.500 metara, za 10 godina biti reprezentativni za oblasti na visinama od 1.600 metara, za 20 godina na 1700 metara… Budućnost skijanja je ugrožena, naročito u oblastima ispod 1.500 metara. Očekuje se i sve kraće trajanje skijaških sezona. Na primer, ski centar Kopanik je na 1.770 metara nadmorske visine, ali je polazna tačka za žičare na oko 1.050 metara, što je daleko ispod navedene granice-poručuje meteorolog.