Reč je o Goranu Džoniću, nestalom 7. avgusta, koga je porodica tražila.
O sine moj rođeni, zapomagala je Gordana DŽunić, ne skrivajući suze i veliku bol za svojim sinom Goranom, koji je 7. avgusta nestao i od tada mu se izgubio svaki trag.
Nakon što je posle DNK analize, zvanično potvrđeno da je pronađeni leš u šumarku na periferiji Zrenjanina baš njegov, u domu porodice DŽunić u Kikindi vlada velika tuga i bol.
Baš kao i njegova dva brata, Dragan i Saša, majka Gordana je gajila nadu da beživotno telo koji su psi rastrgli na periferiji Zrenjanina, nije njen sin, ali DNK analiza potvrdila je suprotno.
– Inspektor zrenjaninske policije javio nam je da je DNK analiza potvrdila da se radi o Goranu i radi se o prirodnoj smrti – kroz suze ističe Goranov brat Dragan, uz napomenu da je bio iznemogao, gladan i žedan, a pozlilo mu je nakon toplotnog udara i izdahnuo je u sedećem ili klečećem položaju.
– U tom šumarku, između dva imanja, u blizini okretnice ka Elemiru, seo je i desilo se najgore, a onda su ga našli psi, možda i lisice – dodaje Dragan, iskreno ističući da ni njega, ni najmlađeg brata Sašu, Goranovu ćerku i majku Gordanu, nada nije napuštala.
Već sam doživela strašnu traumu pre više od dve decenije, kad su mi javili da je Goran poginuo dok je bio u vojsci. Bilo je to 1999. godine, dok je Goran u Leskovcu bio na odsluženju vojnog roka. Pozvali su me i rekli Majko, popijte bensedin da se smirite, vaš je sin preminuo – procedila je kroz suze majka Gordana, uz napomenu da se njen sin Goran tada dobrovoljno javio da ide na Košare, ali se kod Medveđe ili Bujanovca prevrnuo vojni kamion.
– Dvojica vojnika su preživela, među njima i moj sin, mada su mi prethodno javiili da je poginuo DŽunić. Ispostavilo se da je stradao njegov kolega, vojnik Đurić. Tada su pogrešili, sad nije greška- teškom mukom pričala je Gordana:
– Svima je moj Goran pomagao. Nikome nije naneo zlo. Pomagao je i dok je bio u Švajcarskoj. Nije zaslužio ovakav kraj – jadala se majka.
– I dalje nam je nejasno zašto tokom pešačenja od Novog Sada nije od nekog pozajmio telefon i u dve rečenice kazao gde se nalazi. Sve bi sad bilo drugačije. Baš da se nikom ne obrati, ne pozove… Nikada nećemo moći da dokučimo zašto je tako postupio. Mogao je to da uradi kod prvog salašara koji mu je dao vode. Oni koji su ga napojili rekli su da je bio u svesnom stanju. Lepo im se zahvalio – kaže Dragan.
Izvor: ALO, Novosti
