CIA je zainteresovana da regrutuje Ruse koji su „zgroženi“ sukobom u Ukrajini, navodi se u izveštaju Volstrit džornala u utorak. Tvrdnju je izneo zamenik direktora operacija Dejvid Marlou tokom nedavnog sastanka u istraživačkom centru u Vašingtonu.
-Tražimo širom sveta Ruse koji su zgroženi zbog toga kao i mi, rekao je Marlou, misleći na aktuelne događaje u Ukrajini. „Zato što smo otvoreni za posao.“
Marlou je govorio „pred odabranom publikom univerzitetskih nastavnika i osoblja“ u Hejden centru Univerziteta DŽordž Mejson u Arlingtonu u Virdžiniji. Događaj „CIA u 75“ bio je njegovo prvo pojavljivanje u javnosti otkako je preuzeo dužnost u junu 2021, prema WSJ. Iako je događaj održan prošle nedelje, Hejden centar je u ponedeljak objavio snimak tog događaja.
Marlou je akademskoj publici da je invazija na Ukrajinu bila veliki neuspeh za ruskog predsednika Vladimira Putina i da otvara mogućnosti zapadnim obaveštajnim agencijama među nezadovoljnim Rusima .
„Putinov najbolji trenutak je bio dan pre nego što je izvršio invaziju, kada je još uvek imao sposobnost da prinudi Ukrajinu, utiče na NATO i pokaže da je Rusija moćna nacija. Ali on je sve protraćio“, rekao je Marlou.
„Tražimo po celom svetu Ruse kojima se to gadi kao i nama. „Zato što smo otvoreni za posao”, dodao je.
Njegove opaske odražavaju nedavne tvrdnje bivših visokih oficira CIA-e da nezadovoljstvo mnogih Rusa februarskom invazijom na Ukrajinu pruža plodno tlo za regrutovanje agenata među nezadovoljnim vojnim oficirima, oligarsima koji su videli da im je bogatstvo umanjeno sankcijama, poslovnim ljudima i drugima koji su pobegli iz zemlje.
Imenovan od strane aktuelnog direktora CIA-e Vilijam Bernsa, Marlou govori arapski i ekspert je za Bliski i Srednji istok. Prema njegovim rečima, ruski predsednik Vladimir Putin je „proćerdao“ svu svoju moć i uticaj „invazijom“ na Ukrajinu. On je sukob opisao kao ogroman neuspeh Moskve i rekao da je to predstavljalo priliku zapadnim obaveštajnim agencijama da regrutuju nezadovoljne Ruse.
Koliko od ovoga je samo bahatost CIA-e, ne može se proceniti, navodi Vol struit džurnal.
Ali pojačani špijunski rat je u toku već mesecima, u Evropi i oko nje, paralelno sa vojnim kampanjama u Ukrajini.
Evropske vlade su proterale stotine ruskih diplomata za koje se sumnja da su špijuni i uhapsile su najmanje dva „ilegalca“ — agente Rusije koji su se predstavljali kao neko drugi, koji nisu povezani sa moskovskom vladom. U Moskvi i drugim ruskim gradovima, Kremlj je naredio smanjenje američkog diplomatskog prisustva, značajno ograničavajući mogućnosti za špijunažu.
Šef britanske spoljne obaveštajne službe MI6 rekao je ovog leta da je proterivanje stotina ruskih špijuna od strane zapadnoevropskih vlada ozbiljno ugrozilo obaveštajne operacije Kremlja .
„Po poslednjem prebrojavanju, proterano je severno od 400 ruskih obaveštajnih službenika koji rade pod diplomatskim zaštitom“, rekao je šef MI6 Ričard Mur na Bezbednosnom forumu u Aspenu. „Računamo da je to u Velikoj Britaniji verovatno prepolovilo njihovu sposobnost da obavljaju svoj posao, da špijuniraju za Rusiju.
Zvaničnici su mnogo manje govorili o svojim obaveštajnim operacijama u samoj Ukrajini, iako su sadašnji i bivši zapadni zvaničnici rekli da su pripadnici CIA i MI6 na terenu, da sprovode obuku i druge aktivnosti. Detalji nisu javno poznati, a nijedna služba ne govori o svojim operacijama u inostranstvu.
Zamenica direktora CIA za analizu Linda Vajsgold, odgovorna za izradu gotovih obaveštajnih izveštaja za predsednika DŽoa Bajdena i ostatak američkog rukovodstva, takođe je prisustvovala panelu, zajedno sa nekadašnjim vršiocem dužnosti direktora agencije Majklom Morelom.
Ona je rekla da rat u Ukrajini nije pri kraju i da, uprkos ponovljenim neuspesima, Putin nije napustio svoje prvobitne ciljeve.
„Ovo se neće uskoro završiti“, rekla je gospođa Vajsgold.
Ključni faktor, rekla je ona, jeste razumevanje svake strane za šta se bore.
„Ukrajinski vojnici to znaju. Ruski vojnici, ne toliko.”
Izvor: Kurir, WSJ
