„Često sam dobijala batine da mi se greške ne bi ponavljale. DOBRO PAMTIM OSEĆAJ STRAHA“: Milica Dabović doživljala horor od oca: „Plakala sam dok me je šišao“
„Često sam dobijala batine da mi se greške ne bi ponavljale. Dobro pamtim osećaj straha“
Nekadašnja košarkašica Milica Dabović nekoliko puta šokirala je javnost pojedinim detaljima iz svog života.
Ona je jednom prilikom u svojoj potresnoj ispovesti opisala odrastanje, odnos sa ocem i porodične probleme.
– Moje detinjstvo je za mene bilo najlepše, ali u isto vreme i veoma teško – započela je ispovest Milica i nastavila:
„Često sam dobijala batine da mi se greške ne bi ponavljale. Dobro pamtim osećaj straha“
– Otac je bio veoma strog. Nisam smela da se prenemažem i plačem, jer bih u suprotnom dobijala batine. Kao i u većini domaćinstava tada, iz tanjira smo uvek morali sve da pojedemo. Morala sam da jedem sataraš, koji danas obožavam, ali kao mala ga nikako nisam volela. Jela sam ga i plakala. Bilo mi je muka dok sam punila usta hranom.
„Pamtim batine, to ne mogu da zaboravim“
– Pamtim sve batine koje sam dobila! Želela sam da ih zakopam u svom sećanju, da zaboravim te uspomene, ali nisam uspela. Dobila sam strašne batine kada sam opekla mlađeg brata Miću. Imala sam devet ili deset godina i vrelu kašiku sam mu slučajno zalepila na obraz. Tata je bio veoma ljut na mene. Bila sam dete, u šoku, nisam ni bila svesna šta sam napravila. Često sam dobijala batine „kako mi se greške ne bi ponavljale“. Dobro pamtim osećaj straha – iskrena je bila Dabovićeva.
Za razliku od oca Milana, majka Nevenka nikada nije digla ruku na nju
– Ona je za mene heroj! Obožavala sam je jer se kao lav borila za nas. Ali nikako nije mogla protiv tate, a kada razmislim, nije ni trebalo. Verovatno bi samo pogoršala situaciju. Mi smo porodica i kao i svaka druga, imamo prošlost, bolne trenutke, greške, ali isto tako i ljubav. S vremenom smo sazreli, spakovali sve na svoje mesto i nastavili dalje.
„Otac me je šišao na keca“
Uporedo sa treninzima u Košarkaškom klubu Herceg Novi, pohađala je i srednju ugostiteljsku školu.
– Imala sam najluđi razred, uvek smo pravili haos. Stalno sam upadala u neka koškanja. Čupala sam devojčice za kosu, to je bio moj vid samoodbrane, a dečaci su me čuvali i obožavali. Nisam dobijala batine od drugih, jer niko nije smeo da me dira. Bila sam ošišana na keca – priča Milica i objašnjava zašto je otišla kod frizera i rekla:
– Šišaj na keca.
– Kada sam bila mala, tata me je šišao veoma kratko. Ne znam zašto! Dok je to radio, plakala sam, pitala sam se zar mora tako? Ne sećam se da je Jelicu i Anu tako šišao, samo mene, možda je žarko želeo sina. U srednjoj sam počela da puštam kosu, ali sam sa 17 godina videla jednu devojku koja je bila ošišana na keca i svidelo mi se kako joj stoji. To sam uradila i ja. Kada sam došla kući, otac mi je rekao: „Šta učini od sebe?“ A ja njemu: „Pa tata, uvek si želeo da imam kratku kosu!“ I danas imam traume od frizera. U depresiju padam jedino zbog kose.
Hype tv.rs/Informer/M.K.
