BRITANSKI GARDIJAN: Srbija nije priznala genocid u Srebrenici i nije se odrekla velikosrpskih pretenzija – zato podržava Putina i rusku agresiju!
Britanski list Gardijan je pre nedelju dana objavio esej u kojem je izneto niz neistina i napada na aktuelnu vlast u Srbiji, a celokupno srpsko društvo je optužio da je željno krvi i da samo čeka da Putin osvoji Evropu pa da pokrene krvavi pir na Balkanu.

Autor eseja, Tomislav Marković, optužio je srpske medije da vode prorusku propagandu i da strastveno navijaju za Putina i Rusiju.
Državni vrh Srbije, Marković je označio kao onaj deo političara koji ima nacionalistički bekgraund, vezujući ga za period ’90. i Slobodana Miloševića.
“Srpski politički lideri još uvek javno ne priznaju Srebrenicu kao genocid. Suočavanja s prošlošću na državnom nivou nije bilo.” – tvrdi Marković.
Neutralnost Srbije u sukobu Ukrajine i Rusije, autor je iskarikirao i opisao kao licemerno. Zatim se bacio na analizu desničara u Srbiji za koje piše da je za njih “mir na Balkanu je samo privremen, baš kao i granice. Oni još sanjaju o velikoj srpskoj državi koja će obuhvatati Kosovo, Crnu Goru, Republiku Srpsku i delove Hrvatske i tome da im Putin bude mesija. Ostvarenje tog sna sada nije moguće, ali nacionalisti su strpljivi. Posle poraza u jugoslovenskim ratovima povukli su se da ližu rane, raspiruju mržnju prema susedima i putem medija drže stanovništvo u stanju borbene gotovosti.”
“Ako medijske hijene mogu da se rugaju žrtvama genocida u Srebrenici u udarnom terminu TV, zašto bi oplakivale žrtve Putinovih zločina?” – zapitao se Marković.
Marković vidi u muralima Ratka Mladića neposrednu opasnost za mir na Balkanu, a neuvođenje sankcija Rusiji od strane Srbije, doživljava kao otvoreno svrstavanje Srbije na stranu Rusije, a ne kao pravo izbora države da samostalno donosi odluke o svojoj spoljnjoj politici.
Konačno, Marković ima veoma čudan rezon po pitanju poštovanja međunarodnog prava jer tvrdi da Srbija jedva čeka da se ono raspadne i da nastupi haos, kako bi mogla da realizuje svoje nacionalističke ciljeve. Marković naravno u ovom neverovatno grotesknom eseju propušta da ukaže na činjenicu da upravo Srbija najviše insistira na međunarodnom pravu te da ne priznaje nikakve separatizme u svetu, pa ni u Ukrajini jer je upravo po pitanju Kosova i Metohije ono na najbrutalniji način prekršeno.