Prema rezultatima popisa obavljenog 2021. godine, Britanija više nije većinski hrišćanska zemlja.
Dvadeset sedam i po miliona Britanaca sebe opisuju kao hrišćane. To je 46,2 odsto stanovništva, te tako hrišćani, prvi put u modernoj istoriji, ne čine apsolutnu većinu u Velikoj Britaniji.
Korpus hrišćanskih vernika smanjio se za čak 13 odsto u poslednjoj deceniji.
Na popisu 2011. godine 33,3 miliona Britanaca sebe je smatralo hrišćanima.
Tokom istog perioda, broj ateista skočio je sa 14,1 na 22,2 miliona ili za 23,2 procenta.
Neminovan zaključak je da mlađe generacije Britanaca iz hrišćanskih porodica okreću leđa veri.
Hrišćanstvo snažno među imigrantima
Dodatan zaključak, koji postaje očigledan detaljnijim proučavanjem podataka iz popisa, je da se i taj umanjeni procenat hrišćana tako-kako drži zahvaljujući imigrantima, a ne starosedeocima.
Prosečan Englez bi očekivao da je procenat hrišćana najviši po selima ili u srcu Engleske – Midlandsu.
Međutim, procenat hrišćana najmanje opada u Londonu gde je i priliv doseljenika najveći.
Primera radi, u severno-londonskoj opštini Brent gde beli Britanci čine samo petnaest odsto stanovništva i koja je jedna od etnički najšarolikijih u zemlji, broj hrišćana porastao je za oko tri hiljade u poslednjoj deceniji.
Situacija postaje još jasnija kada se uzme u obzir da su među Britancima, koji ne pripadaju jednoj od četiri konstitutivne nacije – Englezima, Škotima, Velšanima i Ircima, najbrojniji Poljaci i Rumuni.
Za njima su Indusi, Italijani, Portugalci, Pakistanci, Španci, Litvanci, Francuzi i Kinezi.
Dakle, od deset najbrojnijih nacionalnih manjina, sedam su hrišćanske.
Pored hrišćana, u opadanju je i budistička verska zajednica.
Raste broj nehrišćanskih vernika
Sve ostale beleže rast broja vernika. Broj muslimana je za deset godina porastao sa 2,7 na 3,9 miliona, te toj verskoj zajednici pripada 6,5 odsto stanovništva.
U porastu je i broj sledbenika hinduizma, sikizma i judeizma. Zajedno, oni čine oko tri odsto stanovništva.
Privilegije crkve na ispitu
Ovakvi rezultati popisa u Velikoj Britaniji pokreću i pitanje privilegija, koje uživa Anglikanska crkva.
Ova verska zajednica vodi 4.632 državne škole što znači da u njima ima barem svog đakona.
Roditelji dece iz protestantskih i pravoslavnih zajednica obično upisuju decu u škole Anglikanske crkve.
Anglikanski biskupi imaju pravo glasa u domu Lordova.
Poglavar Anglikanske crkve Kanterberijski nadbiskup Džastin Velbi krunisaće u maju kralja Čarlsa Trećeg.
Analitičari se pitaju koliko je takav status održiv u svetlu naglog pada broja vernika.
Izvor: alo.rs
