Kako bi probali da pronađu i identifikuju Draganove kosti i posle 27 godina konačno ga sahrane, Stanija i njen brat Sani dali su krv na DNK analizu.
Stanija Dobrojević pokušava da nađe posmrtne ostatke oca Dragana, kog su ubili i bacili u masovnu grobnicu.
Starletina porodica je proterana iz Voćina u Zapadnoj Slavoniji, a njen otac likvidiran je tokom zločinačke akcije „Bljesak“ 1. maja 1995. godine.
Kako bi probali da pronađu i identifikuju Draganove kosti i posle 27 godina konačno ga sahrane, Stanija i njen brat Sani dali su krv na DNK analizu.
-Želim da moj otac ima svoj grob! Hoću da ga sahranimo i dignemo mu spomenik kako bi mogao da počiva u miru. Volela bih da mogu da obiđem njegov grob i zapalim mu sveću! Brat Sani i ja smo dali DNK na analizu kako bi identifikovali tatine kosti. Za sada samo znamo da se nalaze u nekoj od masovnih grobnica u Hrvatskoj – započinje priču Stanija sa suzama u očima i nastavlja:
-Ne znam koliko će trajati ceo taj proces, ali radimo na tome. Za sada nema poklapanja ni sa jednim ubijenim Srbinom… Verujem da ćemo ga jednog dana naći. Nada poslednja umire.
Dobrojevićeva je imala samo šest godina kada je počeo rat. Živela je sa porodicom u Voćinu u Zapadnoj Slavoniji. Poslednji susret sa ocem ostao joj je duboko utisnut u sećanje.
-Granate su padale na sve strane, a ljudi su dolazili kod nas da se sklone, jer smo imali podrum. Izašla sam iz kuće kako bih iz dvorišta uzela lutku. Tata je izleteo za mnom i rekao da će on da mi je donese. Potom je kleknuo, pomilovao me i rekao: „Tata će se vratiti!“ Ali nije nikada. To je bio naš poslednji pozdrav.
Nekoliko sati posle očevog odlaska Stanija, njena majka Slavica i brat Sani morali su da napuste porodičnu kuću i pobegnu u Republiku Srpsku:
-Mama je spakovala jednu kesu, uzela mene i brata za ruku i ušla u autobus koji je čekao žene i decu. Granate su padale na sve strane. Svi su plakali i molili se Bogu da granata ne padne na naš autobus. Deset minuta pošto smo prešli most prema Banjaluci bačena je bomba i most je srušen. Da nismo pobegli, ustaše bi nas sigurno ubile!
-Da je tata ubijen, saznali smo tek kad je moj teča pušten iz logora! Ispričao nam je da su oca zarobili 1. maja 1995. godine i ubili ga na licu mesta. Teča je sve to morao da gleda! I on je preživeo pakao. Bio je zarobljen i odveden u logor u Splitu, u kom su mučili i ubijali Srbe. Dve godine su ga toliko tukli da je svaki dan mokrio krv. Čak su ga zatvarali i u bunar! Kada su ga pustili iz logora tokom razmene zarobljenika, saznali smo užasnu istinu.
Kad je saznala da su joj ubili oca, Stanija je dobila zdravstvene probleme.
-Od silnog stresa sam imala poremećaj rada štitne žlezde, a bratu je opala kosa. U istom danu smo saznali da smo izgubili oca, kao i da su nam zapaljeni kuća i automobil. I dalje patim za ocem, zauvek će mi nedostajati – završava priču starleta.
BONUS VIDEO:
Izvor: pink.rs
