Za pravoslavne vernike i Srpsku pravoslavnu crkvu uskoro počinje Veliki ili Časni post, koji traje sedam nedelja, i najavljuje najveći hrišćanski praznik – Vaskrs.
Naime, Vaskršnji post naziva se Veliki zbog važnosti i dužine trajanja, ali i Časni, jer obuhvata vreme Isusovog stradanja i razapinjanja na Časni krst.
Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik – Vaskrs. Duhovni post podrazumeva odricanje od grešnih i zlih misli, dok se telesni post odnosi na udržavanje od alkoholnih pića i hrane životinjskog porekla.
Isus Hrist je prvi postio
Prema verovanju, prva osoba koja je držala Uskršnji post bio je sam Isus Hrist, koji se dugo pre smrti uzdržavao od hrane i pića, nakon čega su njegovi sledbenici počeli da poste u susret Vaskrsu.
Najstroži post
Najstroži post je Uskršnji. Dozvoljava vino i ulje samo subotom, nedeljom i na Mladence, odnosno ribu na Cveti i Blagovesti, dok se svih ostalih dana posti „na vodi”. Prva tri dana prve nedelje Velikog uskršnjeg posta se posebno strogo posti.
Takođe, isto važi i za poslednju nedelju posta koju postimo „na vodi”, osim Velikog četvrtka kada je dozvoljeno ulje i vino.
Na Veliki petak uzdržavamo se od jela i pića sve do iznošenja plaštanice oko 15 časova. Strogo se posti i na Veliku subotu.
Duhovni i telesni post
Bez duhovnog posta, kažu sveštenici, sam telesni post Bog ne prihvata. Post najpre ima duhovni smisao i on je organski povezan sa celokupnim duhovnim životom. Post je veoma važan za duhovni i telesni život, to je vreme kada se u svemu pronalazi mera i prvi je korak na putu spasenja.
Prva nedelja posta zove se Čista. Druga nedelja je Pačista. Treća nedelja je Krstopoklona, jer se vernicima koji su stupili u podvig posta, iznosi Časni krst na jutrenju na poklonjenje i celivanje. Četvrta nedelja je Sredoposna, jer je to vreme sredine posta. Peta nedelja posta se naziva Gluvna. U toku te nedelje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne započinju. Šesta nedelja je Cvetna. Tako je nazvana po cveću i zelenim grančicama koje su deca i građani bacali pred Hrista pri Njegovom ulasku u Jerusalim. Sedma, poslednja sedmica pred praznik Vaskrsenja je Strasna ili Velika nedelja.
Najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kad u Pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja, već se samo popodne drži opelo razapetom Isusu Hristu. Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta.
BONUS VIDEO:
(Hypetv.rs/Alo.rs)
