BIO JE VEZAN LANICIMA, PA BAČEN U SAMICU: Na današnji dan je preminuo Meša Selimović, a ovo je njegova tužna sudbina

Jedan od najblistavijih umova domaće književnosti Mehmed Meša Selimović preminuo je na današnji dan 1982. godine.

Meša je rođen u istaknutoj muslimanskoj porodici 26. aprila 1910. godine u Tuzli, gde je završio osnovnu i srednju školu.

Njegov otac, Alija Selimović, izjašnjavao se kao Srbin muslimanske vere, nije bio strogo religiozan, samo bi poštovao najveće muslimanske praznike. Izrazito krut, sinu nije pružio toplinu i razumevanje koje mu je bilo potrebno, piše u Mešinim memoarima.

Selimović je imao težak život, prepun ličnih tragedija i nesreća. Otac mu je rano umro, a Meša je Drugi svetski rat dočekao, kako je sam pisao, „izgubljen i depresivan stvorenim stanjem u Jugoslaviji i svetu“. Zbog saradnje sa NOP-om, Mešu, njegovu sestru i srednjeg brata 1942. godine uhapsile su ustaše.

– Sve troje smo vezani u lance (bili smo vezani 42 dana) i stavljeni u samice policijskog zatvora – pisao je.

Nakon četiri meseca pušten je iz zatvora zbog nedostatka dokaza. Otišao je u šumu, na Majevicu, u partizansku brigadu i postao član Komunističke partije Jugoslavije. Tada su mu streljali brata Ševkiju, a on je ovaj tragičan događaj iskoristio kao inspiraciju da napiše svoj čuveni roman „Derviš i smrt“.

Ševkija je streljan jer je iz magacina Glavne uprave narodnih dobara uzeo nekoliko komada nameštaja (krevet, ormar, stolicu i još neke sitnice), kojim je hteo da opremi svoju opljačkanu kuću kako bi se u nju iz logora vratila njegova supruga Desanka.

Treći brat u porodici Selimović, Teufik, bio je na visokom položaju u Ozni. On je neposredno pre smrti bratu ostavio kratku poruku preko vozača.

– Pozdravi Mešu, i reci mu da sam nevin.

 Te dramatične noći kad je voljeni brat, strijeljan izdisao negde u okolini Tuzle, u proskozorje jednog jutra na samom kraju rata, sam na svetu, ponižen bez ikakve krivice, nisam mogao da mu vratim makar deo ukazane ljubavi ni da mu pomognem u tom najstrašnijem času njegova života, da mu dodirnem ruku, da mu lakšam samoću pred nepovratan put u nepoznato, nisam ni znao šta se s njim dešava. Taj moj ubijeni brat je moja najveća tuga, i oni koji su ga ubili kao da su dugo smišljali kako će mi naneti najveću bol – opisao je svoju patnju veliki pisac.

Studirao je srpsko-hrvatski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta. Za vreme studija je dobio nadimak Meša, kojim je nakon nekog vremena počeo da se potpisuje. Nakon studija vratio se u Tuzlu da predaje u tamošnjoj gimnaziji, koja danas nosi njegovo ime, piše 24sedam.

Nakon rata živeo je u Beogradu, Sarajevu (radio je kao profesor u Srednjoj pedagoškoj školi i na Filološkom fakultetu)… Bio je i umetnički direktor filmske kompanije Bosna film, rukovodilac dramskog dela Sarajevskog narodnog pozorišta i glavni urednik izdavačke kuće Svjetlost. Nakon sukova s nekoliko političara i lokalnih intelektualaca, Selimović se 1971. godine seli u Beograd, gde ostaje do svoje smrti 1982. godine.

Bio je oženjen Desom, sa kojom je imao ćerku Slobodanku. Desa je bila lepa žena, po zanimanju profesorka fizičkog u gimnaziji u Tuzli. Vodila je poreklo iz poznate srpske porodice.

Ipak, Selimović je napustio suprugu i malo dete zbog žene u koju se zaljubio. Tada ga Desa prijavljuje za vanbračnu vezu i neveru. Žena u koju se zaljubio zvala se Daroslava Božić, supruga nestalog zarobljenika isključenog iz partije i ćerka divizijskog generala vojske Kraljevine Jugoslavije.

Razveo se od Dese i oženio Daroslavu, koju je neizmerno voleo i sa kojom je dobio dve ćerke Jesenku i Mašu koje žive u Beogradu. Dargoslava je umrla 1999. godine za vreme bombardovanja.

Meša Selimović je preminuo 11. jula 1982. godine, nešto posle 22 sata, u 72. godini života. Nepokretan i nem, na televiziji je gledao prenos finalne fudbalske utakmice Svetskog prvenstva sa stadiona Santiago Bernabeu u Madridu, između Italije i Nemačke, kada mu je iznenada pozlilo. Iako je lekar brzo došao, mogao je samo da konstatuje smrt velikana.

Vest o njegovoj smrti bezo se proširila Evropom. Sahranjen je 14. jula u Aleji zaslužnih građana Beograda na Novom groblju, pored Skendera Kulenovića i Miloša Crnjanskog.

hypetv.rs / alo.rs