Nemačka postaje bolesnik Evrope
Dani kada je glavni izvršni direktor Dojč Banke mogao ostatku sveta držati predavanja o tajnama nemačkog ekonomskog modela, izgrađenog na briljantnom inženjerstvu, nezaustavljivom izvoznom stroju i glatkom konsenzusu između sindikata i menadžera, odavno su u istoriji, piše britanski Telegraf.
Dani kada je glavni izvršni direktor Dojč Banke mogao ostatku sveta držati predavanja o tajnama nemačkog ekonomskog modela, izgrađenog na briljantnom inženjerstvu, nezaustavljivom izvoznom stroju i glatkom konsenzusu između sindikata i menadžera, odavno su u istoriji, piše britanski Telegraf.
Nemački establišment se pokazao nesposobnim da identifikuje ključni uzrok katastrofalnog stanja: vlastito užasavajuće donošenje odluka i političku kulturu. Sve dok to ne učini, zemlja neće biti sposobna za radikalnu reformu koja joj je preko potrebna.
Uporedo s bogatstvom Nemačke, raslo je i bogatstvo Dojč banke koja je sada potpuno kolabirala i samo je senka onoga što je bila pre. Nena tržišna vrednost sada je čak 70 posto manja nego što je bila na svom vrhuncu i vredi tek trećinu.
Recesija stigla u Nemačku
Nakon što se oslanjala na jeftinu energiju i kineski ekonomski procvat, Nemačka je zapela u spirali jada.
Zemlja je prošle godine zapala u recesiju, a očekuje se da će se proizvodnja ponovno smanjiti ove zime, što ju čini zemljom s najgorim rezultatima u G-7. Proizvodnja je još samo 0,2 posto veća od nivoa pre pandemije.
Izvršni direktor Dojč Banke je isprava tvrdio da su se njegovi sunarodnici predugo držali „ideje da će ekonomija da nastavid da se razvija sama od sebe i da se ne mora učiniti mnogo da bi se uspelo“. Ali, propustio je da uoči ključni problem, pišu Britanci.
Ruski gas i kinesko tržište
Nemačka je u prve dve decenije ovog veka imala izvanrednu sreću.
Zamena moćne nemačke marke s daleko slabijim evrom značila je da je njena valuta dramatično potcenjena, što joj je omogućilo stvaranje ogromnih trgovinskih viškova i dominaciju u širokom rasponu industrija u kojima se inače ne bi mogla takmičiti.
Industrijalizacija Kine u međuvremenu je izgrađena na nemačkim alatnim strojevima stvarajući ogromno novo tržište za moćne inženjerske firme u zemlji.
Uz sve to, Berlin je imao pristup nečem što se činilo kao beskonačna zaliha jeftinog ruskog gasa, što je zemlji omogućilo da nastavi s teškom industrijom gladnom energije.
Kada se sve sabere ovaj sretan splet okolnosti stvorio je iluziju trajnog prosperiteta koja je Nemačkoj tokom ere Angele Merkel omogućila da ostatku sveta drži predavanja o briljantnosti svog konsenzualnog modela, dok je gomilala trgovinske suficite kao da će potrajati zauvek.
Rat u Ukrajini pokrenuo stagnaciju
Te je sreće ponestalo. Rat u Ukrajini značio je da je ruski gas morao biti isključen, a s obzirom na smešnu odluku da zatvori svoje nuklearne elektrane, Nemačka je uspela da izbegne nestašice struje samo plaćajući vrtoglave cene za energiju na globalnom tržištu.
Fabrike se već zatvaraju jer ne mogu da priušte struju.
Čini se da je Kina pokupovala svu nemačku tehnologiju koja joj je potrebna i sada je, nemilosrdno, bivši učitelj, Nemačka, u podređenom položaju. Kineske automobilske firme mogle bi uništiti nemačke automobilske divove, a planirane carine EU na kineska električna vozila stižu prekasno.
I dok je evro još slab, cenovna prednost odavno je iscrpljena, a računi za potporu slabijim članicama evrozone dolaze na naplatu.
Kasni digitalizacija
U međuvremenu, Nemačka se nije uspela digitalizovati pa je, recimo, faks još svakodnevni deo opreme u administraciji.
Zemlja koja je tako dobro kapitalizovala prvu i drugu industrijsku revoluciju, kolabirala je u trećoj. Malo je nemačkih aplikacija za koje je ito čuo; gravitacija vuče preduzetnike u Silicijumsku dolinu, Njujork i Lonodn.
Što je još gore, oštar je britanski medij, Nemačka je nekako uspela da podbaci jadnije i od Britanije kada je u pitanju modernizacija infrastrukture. Aerodromu su, piše Telegraf, poseban problem.
Troma koalicija
Čitava spirala ide i dublje. Nemački politički sistem zasnovan je na konsenzusu, na koaliciji, pa se, makar zasad, nije u stanju progurati radikalna promena i modernizacija koja je zemlji potrebna. Čak i prema turobnim standardima svojih evropskih kolega, Nemačka se čini nesposobnom za reforme.
Nadalje, uprkos svim manama i prevelikom egu, tvrdi Telegraf, francuski predsednik Makron napravio je značajne pro-poslovne poteze, smanjio neke korporativne poreze i malo skresao prenapumpani model države blagostanja. Italijanka Đorđa Meloni barem pokušava da reformiše italijansku ekonomiju koje stagnira. Nasuprot tome, Nemačku parališe koalicija koju čine socijaldemokrate, zeleni i slobodni demokrati koji se ne mogu složiti oko gotovo ničega. I čini se da, na čelu sa Šolcom, nemaju pojma kako popraviti nered.
Neizvesna budućnost
Moguće je da će se Nemačka jednog dana reformisati. To je još bogata zemlja, s visokokvalifikovanom radnom snagom, ogromnim tehničkim talentom i velikom prisutnošću na globalnim tržištima.
Ali pre nego što se to dogodi, biće potrebna radikalna revizija političkog sistema i razbijanje centrizma koji dominira unutrašnjim raspravama. Na horizontu je, trenutno, jako malo znakova koji bi mogli naslutiti tako nešto u skorijoj budućnosti.
Izvor: alo.rs
