Koliko ČESTO LAŽETE?
BELE LAŽI!
Ne škode nikome, trenutno rešavaju problem, sprečavaju neugodnosti, svakoga ostavljaju sa utiskom da je sve u redu, niko nije osiromašen, nikome nije uskraćena informacija od životne važnosti
Većina onoga što spada u tzv. bele laži je nešto što onoga ko tome pribegava štiti od situacije koja mu mu je neugodna. Od bele laži nema štete ni za koga, nekada je čak i korisna. Sve je to okej ako ne preterate.
Bele laži spadaju u onu vrstu socijalne komunikacije koja je naizgled bezazlena, liči na pitanje „kako si?”, na koje ne očekujete odgovor.
Kada ova vrsta komunikacije prestaje da bude bezazlena?
Neki potpuno zaborave na autentičnost komunikacije do te mere da više ni sami sebi ne veruju. Ako su one nešto što je sastavni deo vaše komunikacije sa svetom, vrlo je verovatno da će vas drugi u tome otkriti. Simpatično, najčešće bezazleno iskrivljavanje istine biće kvalifikovano kao karakteristika ličnosti. Ona se zove – lažljivost. Izbegavanje istine je karakteristika ljudi koji imaju potrebu da nešto dobiju.
Bolju poziciju u društvu, firmi, kod partnera. Oni gotovo da veruju u to što govore, a nekada je koriste kao sredstvo manipulacije drugima. U stanju su da se uporno bore u opovrgavanju laži kada ih neko u tome uhvati. To su najčešće nedovoljno sigurne osobe koje se kriju iza onoga što smatraju poželjnijim. Iskrivljena realnost ipak ukazuje da takva osoba ima neku vrstu psihološkog problema.Možda i unutrašnji konflikt sa samom sobom. I to reflektuje na okolinu, kao i deo rizičnog ponašanja koje, samo po sebi, nekada izaziva osećaj moći i trijumfa.
Ne zaboravimo, bilo da su crne ili bele, laži su ipak negovorenje istine.
