Otac Roman je 40 godina radio u austrijskoj diplomatiji kao vojni ataše
Otac Roman, poreklom Austijanac, koji dva puta mesečno iz Beča dolazi u Rim i služi liturgiju našim ljudima u novoj crkvi koju je naša parohija dobila na korišćenje od slovenačkih sveštenika.
Prošlog vikenda naš tim je boravio u Rimu, gde smo imali priliku da prisustvujemo liturgiji koju je, zajedno sa episkopom austrijsko-švajcarskim Andrejem, služio i otac Roman.
Iako ne priča na tečnom srpskom jeziku, ono što nam je odmah „zapalo za oko“ su velika ljubav i poštovanje, koju naši ljudi u Rimu osećaju prema ocu Romanu i svemu što čini za njih.
Velika je radost za naše ljude što smo dobili ovaj hram i što ovde možemo da služimo liturgiju. Mislim da će ova registracija biti veliki korak ka tome da imamo stabilnu parohiju ovde“, kaže otac Roman u intervjuu za Telegraf.
Otac Roman je pre nego što je postao sveštenik Srpske Pravoslavne crkve 43 godine radio kao vojni ataše.
„Kada sam imao 40 godina, ja sam bio nezadovoljan svojim životom i tada sam našao pravoslavlje. Ja sam pravoslavac od 2001. godine i nekako od tada sve je dolazilo ka meni. Dobio sam mogućnost da studiram na Bogoslovskom fakultetu u Češkoj i Slovačkoj i tamo sam studirao od 2008. do 2013. godine. U to vreme bio sam putujući vojni ataše u ambasadama u Češkoj, Slovačkoj i Bugarskoj od 2008. do 2011. godine, a zatim sam postao rezidentni ataše u Zagrebu“, priča za Telegraf svoju nesvakidašnju životnu priču.
Počeo kao zvonar pa postao sveštenik
U vreme kada je otac studirao, išao je kod tadašnjeg mitropolita Jovana, koji mu je dozvolio da mu bude ispomoć u oltaru.
„To je bila moja obuka u Zagrebu. Ja sam sa mitropolitom Jovanom služio sve do 2014. godine kada je on na žalost preminuo i posle njega je došao mitropolit Porfirije. Na kraju mog mandata 2016. godine, ja sam se vratio u Beč i vladika Andrej me je uzeo kod sebe i postao sam čtec, zatim sam bio i protođakon dve godine“, kaže on.
O pokojnom patrijarhu Irineju imao je samo reči hvale.“Ja sam ga prvi put sreo na ustoličenju vladike Andreja u Beču. Tada sam mu rekao da sam ja u Zagrebu bio čtec kod vladike Jovana i zatim sam ga pitao da li mogu da budem čtec i kod Vas. On mi je rekao da i od tada smo često zajedno služili arhijerejsku liturgiju“.
Već 2016. godine episkop Pahomije ga je rukopoložio i postao je đakon, a posle toga i arhijerejski đakon.
„Prošle godine smo razgovarali o tome da vladika traži sveštenika za Rim i tada sam ja rekao da ja svake godine idem na godišnji odmor u Rim i posle toga je vladika me je rukopoložio za sveštenika. Tako da od marta ove godine ja sam paroh Rimske parohije“, kaže sa ponosom otac Roman, koji sve vreme tokom našeg razgovora nije skidao osmeh s lica.
On kaže da je ponosan što je prošao sve nivoe u službi. Počeo je kao zvonar u crkvi, a nakon godina odane službe postao je sveštenik u Beču i Rimu.
Ljudi na jugu Beča su radosni. Ljudi iz južnog i zapadnog Beča išli su u jedan hram koji je postao premali. Sada ljudi na jugu mogu da imaju svoj hram i sada svi iz juga Beča i Donje Austrije mogu da dođu u ovaj hram. U Beču i ovde ljudi dolaze redovno u crkvu. U hramu u Beču, gde ja radim, svakog vikenda dolazi između 300 i 400 ljudi na liturgiju. U Rimu dolazi između 20 i 30 ljudi svake nedelje kada sam ovde i kada služimo“, kaže on za Telegraf.
Otac Roman je želeo da iskoristi priliku i sve naše ljude koji tokom Božića budu boravili u Rimu da mogu da dođu u hram Svetog Save i zajedno sa njim i ostalim vernicima, proslave jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika.
Crkva Svetog Save u Rimu nalazi se u ulici Via Sforza 7, u blizini bazilike Santa Maria Maggore u samom centru italijanske prestonice.
Izvor: Telegraf
