Oskarovka Anđelina Džoli podnela je ostavku na mesto specijalnog izaslanika Agencije UN za izbeglice (UNHCR) nakon dve decenije u toj ulozi, saopštile su Ujedinjene nacije.
Zvezda filmova „Lara Kroft“ i „Grdana“ bila je izaslanik UNHCR-a od 2001. godine i obavila je više od 60 terenskih misija za agenciju u različitim delovima sveta. Ove godine je posetila Jemen, Burkinu Faso i Ukrajinu.
Uprkos tome što je prekinula saradnju sa UN, Džoli je obećala da će nastaviti da pomaže raseljenim licima u novom svojstvu. „Nastaviću da činim sve što je u mojoj moći i narednih godina da podržim izbeglice i druga raseljena lica. Posle 20 godina rada u sistemu UN, osećam da je vreme da radim drugačije, direktno se angažujući sa izbeglicama i lokalnim organizacijama i podržavajući njihovo zalaganje za rešenja“, navela je glumica u zajedničkoj izjavi sa UN.
Visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi rekao je da je agencija zahvalna filmskoj zvezdi na njenoj „uspešnoj“ službi i „razlici koju je napravila za izbeglice i ljude koji su bili primorani da pobegnu“.
„Cenim njenu želju da promeni svoj angažman i podržavam njenu odluku. Znam da će joj izbeglički cilj ostati pri srcu, i siguran sam da će istu strast i pažnju uneti u širi humanitarni portfolio“, rekao je Grandi.
U objavi na Instagramu o svojoj odluci, Džoli je napisala da je UNHCR „pun neverovatnih ljudi“ i da ona i dalje veruje u mnoge stvari koje rade Ujedinjene nacije.
Međutim, glumica i rediteljka kontroverznog i po ocenama mnogih „antisrpskog“ filma „U zemlji krvi i meda“ o Srbinu i Muslimanki koji se zaljubljuju pre rata i ponovo sreću u ratu – on kao vojnik, ona zarobljenik, nedavno je žestoko kritikovala UN.
U autorskom tekstu za „Tajm“ magazin, Džoli je ocenila da su UN „okrenute interesima i glasu moćnih nacija na račun onih ljudi koji najviše pate od sukoba i progona i čija se prava i životi ne tretiraju jednako.“
„Moramo priznati da naši sistemi za sprečavanje sukoba i masovnog raseljavanja ljudi i odbranu ljudskih prava ne funkcionišu“, rekla je ona ukazujući na činjenicu da je sukob između Rusije i Ukrajine doveo do rekordnog broja raseljenih od preko 100 miliona.
Društveno angažovana humanitarka često je kritikovala i zemlje članice Saveta bezbednosti UN da zloupotrebljavaju svoje pravo na veto, i pokušava da natera međunarodnu zajednicu da okonča seksualno zlostavljanje u sukobima.
RT
