Američka vojna industrija ima problema da “održi korak” sa ukrajinskom potrošnjom, priznali američki zvaničnici.
Zalihe naprednog američkog naoružanja sve se brže tope, što bi moglo da utiče na mogućnost Vašingtona da vojno pomaže Kijev u narednom periodu, izjavila su tri neimenovana američka zvaničnika za CNN.
Sve tanje zalihe, ali i nemogućnost američke vojne industrije da održi korak sa isporukama, doveli su administraciju predsednika Džozefa Bajdena u težak položaj. Amerikanci su poslednjih meseci Ukrajini poslali najsavremenije naoružanje vredno više milijardi dolara.
Jedan od zvaničnika izjavio je da su zalihe „sve manje“, pošto SAD raspolažu sa „ograničenom količinom“ viška naoružanja koje mogu da šalju u Ukrajinu. Amerikance posebno brine drastično smanjenje zaliha artiljerijske municije kalibra 155 milimetara, kao i raketa za prenosivi protivvazdušni sistem „Stinger“, rekao je jedan izvor za CNN, a prenosi Raša tudej na srpskom.
Pojedini izvori rekli su da bi u budućnosti problem mogla da bude i proizvodnja drugih tipova municije, uključujući HARM antiradarske rakete, GMLRS rakete zemlja-zemlja i municiju za prenosive antitenkovske sisteme „džavelin“, iako su američke kompanije najavile da će povećati proizvodnju ovih tipova municije.
Prvi put posle više od dve decenije SAD nisu direktno umešane u neki veći ratni sukob, nakon što su se poslednjih godina povukle iz Avganistana i Iraka. To je dovelo do pada proizvodnje naoružanja, a Amerika više nije u stanju da proizvede količinu municije neophodnu za sukob visokog intenziteta.
Smanjenja zaliha naoružanja neće dovesti do pada spremnosti američke vojske, pošto oružje koje se šalje u Ukrajinu ne dolazi iz kritičkih rezervi, navode zvaničnici Pentagona.
Amerika neće moći da šalje oružje u nedogled, ali je odgovor na pitanje „koliko je dovoljno“ krajnje subjektivan i u velikoj meri će zavisiti od toga koliko je Pentagon spreman da rizikuje, rekao je jedan američki oficir.
Jedan od uzroka smanjenja zaliha je i nemogućnost američke vojne industrije da održi korak sa sve većom potražnjom.
„Sve je teže i teže“, izjavio je kongresmen i član odbora za obaveštajne službe Predstavničkog doma Majk Kvigli. „Mislili smo da će ovaj rat biti gotov za nekoliko dana, ali sada izgleda kao da će on trajati godinama. U trenutku kada su lanci snabdevanja u haosu, Zapad će imati dosta problema da ispuni ovako visoka očekivanja“, dodao je.
Visoki zvaničnik Pentagona Kolin Kal nedavno je izjavio da je ovo prvi konvencionalni rat visokog intenziteta posle više decenija, što stvara pritisak ne samo na vojne industrije zemalja učesnica, već i onih koje te zemlje podržavaju, u ovom slučaju Ukrajinu..
„Sekretar za odbranu Lojd Ostin je od početka potpuno fokusiran na to da ne preuzmemo nepromišljene rizike i ne dovedemo naše sopstvene zalihe u situaciju koja bi nam onemogućila da adekvatno reagujemo u slučaju neke nove krize u svetu“, dodao je.
Bajdenova administracija zatražila je od Kongresa dodatnih 37,7 milijardi dolara pomoći za Ukrajinu, od kojih bi 21 milijarda bila potrošena na rešavanje nestašice oružja.
Republikanci, koji su na nedavno održanim međuizborima osvojili većinu u Predstavničkom domu, u poslednje vreme sve više kritikuju slanje velikih količina skupog naoružanja u Ukrajinu, u trenutku kada se američka privreda nalazi u izuzetno teškom položaju.
Lider republikanaca u Predstavničkom domu Kevin Makarti rekao je da Ukrajini neće dati „blanko ček“ za kupovinu naoružanja, iako je naglasio da će SAD nastaviti da podržavaju Ukrajinu i u narednom periodu.
Izvor: ALO
