EU U VELIKOM PROBLEMU! INFLACIJA NA VRHUNCU
Zapadna Evropa nastavlja da se uveliko oslanja na Rusiju kao izvor dizela.
Francusku ekonomiju i dalje koči rekordna inflacija u novembru, koja prkosi očekivanjima ekonomista, izvestio je u sredu Nacionalni institut za statistiku i ekonomska istraživanja (Insee).
Prema preliminarnim procenama, potrošačke cene su porasle za 7,1% u odnosu na prethodnu godinu, što odgovara porastu u oktobru. Analitičari koje je anketirao Blumberg, predvideli su rast od 7%.
Istovremeno, broj nezaposlenih u Nemačkoj stalno raste. U novembru je skočio za 17.000 na mesečnom nivou – na 2.540.000 nezaposlenih lica, piše RT, na osnovu podataka nemačke Savezne agencije za rad.
Statistike objavljene u sredu pokazuju da je stopa nezaposlenosti u zemlji porasla na 5,6% prošlog meseca, sa 5,5% u oktobru. Pritom, analitičari nisu očekivali da će se cifra promeniti u odnosu na prethodni mesec.
U izveštaju se ističe da je najveća stopa nezaposlenosti u zemlji zabeležena u Bremenu (10,4 odsto) i Berlinu (8,9 odsto), a najniža u Bavarskoj (3,3 odsto).
Energetska kriza nastavlja da drma
Zapadna Evropa nastavlja da se uveliko oslanja na Rusiju kao izvor dizela, izvestio je Blumberg u utorak, napominjući da region treba da pronađe nove zalihe za manje od deset nedelja do sankcija.
Prema navodima medija, pozivajući se na podatke firme Vortexa, Evropska unija i Ujedinjeno Kraljevstvo dobile su skoro polovinu svog uvoza dizel goriva iz Rusije u prva 24 dana ovog meseca.
Nivo oslanjanja je, navodno, skočio od oktobra, u skladu sa ukupnim povećanjem uvoza u regionu, kako bi se blok izborio sa opadanjem kapaciteta u Francuskoj zbog tamošnjih štrajkova širom zemlje.
U međuvremenu, podsećamo i da je Nemačka odlučila da napusti Ugovor o energetskoj povelji.
A promene se dešavaju i u Italiji. Naime, vlada te zemlje planira da primeni 50% vanrednog poreza na prihode koje su energetske kompanije dobile zbog rasta globalnih cena nafte i gasa, preneo je Rojters pozivajući se na nacrt budžeta zemlje za 2023.
Prema izveštaju, porez će se primenjivati na deo prihoda kompanije u 2022. za koji se utvrdi da je najmanje 10% veći od njegovog proseka između 2018. i 2021. Međutim, biće ograničen na 25% vrednosti svake neto imovine kompanije na kraju 2021. godine.
Prema uslovima, predviđenim budžetom, očekuje se da će oko 7.000 kompanija koje proizvode i prodaju prirodni gas, električnu energiju i naftne derivate biti na “meti” novog poreza.
Izvor : Telegraf