Bezmalo 90 odsto Turaka smatra da im Sjedinjene Američke Države nisu prijateljska zemlja. Mediji u Turskoj smatraju da se „neprijateljski odnos NATO-a više ne može sakriti“. Ankara je upozorila Atinu da ne pokušava da proširi teritorijalne vode na više od šest nautičkih milja. „Ne pravite greške, učite iz istorije“, upozorile turske vlasti.
Nove haubice, tenkovi, bespilotne letelice i prototip borbenog aviona pete generacije predstavljeni su turskoj javnosti paralelno s rastom tenzija zbog širine teritorijalnih voda oko grčkih ostrva u Egejskom moru.
Haubice „oluja“, novi tenk „altaj“, najnovija verzija borbenog drona „bajraktar“ i avion pete generacije predstavljeni su turskoj javnosti tokom poslednjih sedmica, što analitičari smatraju delom kampanje pred predsedničke izbore, ali i upozorenjem potencijalnim protivnicima.
„Učite iz istorije, ne tražite nevolju“, rekao je turski ministar odbrane Hulusi Akar, upozoravajući grčke vlasti da Ankara nikada neće pristati na širenje teritorijalnih voda na više od šest nautičkih milja. „Tvrde da Turska preti. Mi nikada nismo pretili Grčkoj. Turska je dobar i pouzdan saveznik“, rekao je turski ministar.
Sredinom septembra, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je ocenio da je Grčka „beznačajna članica“ NATO-a, navodeći da „bez Turske ova Alijansa i ne postoji“. Upozorio je Atinu da „ne ponavlja“ grešku iz 1922. godine, kada je grčka vojska poražena u bici koja je vođena kod Dumlipinara.
„Nažalost, svedoci smo da grčki političari, kakvi su pre 100 godina poveli narod u katastrofu, sada čine istu grešku… Grčka nam nije ravna ni politički, ni ekonomski, ni vojno“, rekao je turski predsednik.
Tenzije između Ankare i Atine već mesecima ne jenjavaju uprkos pozivima čelnika NATO-a da dve strane „spuste loptu“ posle serije međusobnih optužbi u vezi s pokretanjem trke u naoružanju i teritorijalnih pretenzija.
Paradiranje novih ratnih brodova, izgradnja vojnih baza i svakodnevna razmena teških reči između Ankare i Atine podigle su tenzije na Egejskom moru na nivo koji nije viđen u ovom delu sveta još od turske invazije na Kipar 1974. godine.
Ankara je u više navrata optuživala Atinu da širi vojne baze na ostrvima nedaleko od obala Turske, dok su grčke vlasti optužile tu državu za „revizionizam i kršenje međunarodnog prava“.
Obe strane građane već mesecima zasipaju podsećanjima na sukobe iz prošlosti, potegli su od Kulina-bana, uključujući osmansku okupaciju Turske i neuspelu grčku invaziju Anadolije.
Gotovo istovremeno, turski mediji objavili su seriju tekstova u kojima se navode aktivnosti NATO-a, navodno usmerene protiv turskih interesa, poput niza vežbi koje su tokom prethodne godine zajednički izvele oružane snage SAD i Grčke, što je na koncu rezultiralo ozbiljnim padom popularnosti Amerikanaca u Turskoj.
Prema rezultatima istraživanja javnog mnenja, krajem prošle godine, čak 90 odsto Turaka smatra Sjedinjene Američke Države „neprijateljskom zemljom“, što je suštinski trend koji je pokrenut još pre šest godina, neuspelim vojnim udarom, za koji građani ove države krive Vašington.
Nasuprot dramatičnom padu popularnosti Amerikanaca, skoro dve trećine ispitanika smatra da je Rusija prijateljska država, dok 73 odsto Turaka želi nastavak dobrih ekonomskih odnosa između Ankare i Moskve, objavio je nedeljnik Ajdinlik.
Trka u naoružavanju na istoku Mediterana intenzivirana je krajem juna, kada je Grčka objavila da će uskoro od Sjedinjenih Američkih Država zatražiti isporuku višenamenskih aviona F-35, piše grčki Katimerini.
Atina je nabavku novih aviona najavila usred sve žešćih tenzija s Turskom, koja je počela testiranje prvog nosača dronova u svetu, broda „Anadolu“.
„Anadolu“, dug više od 230 metara, najveći je ratni brod u istoriji Turske i prvi je nosač dronova na svetu. Suštinski, prepravljanje ovog broda u nosač bespilotnih letelica iznuđen je potez Ankare, jer je prvobitno planirano da L-400 nosi osam višenamenskih aviona F-35, ali je Amerika odbila da proda te letelice zbog kontroverzne odluke Turske da nabavi ruske protivvazušne sisteme S-400.
Grčka je, prošle godine potpisala ugovor o vojnoj saradnji s Francuskom, prema kojem će za 4,4 milijarde dolara dobiti tri nove fregate i još osam „rafala“.
Turska, pak, računa na domaću proizvodnju naoružanja, ali i modernizaciju desetina borbenih aviona F-16, koja je bila blokirana zahvaljujući naporima grčkog lobija u američkom Kongresu.
Iako zapadne diplomate podizanje tenzija pripisuju početku kampanje Redžepa Tajipa Erdogana pred predsedničke izbore, koji se održavaju sledeće godine, Turska i Grčka se već godinama spore oko pomorskih granica i prava za istraživanje i eksploataciju energenata u Egejskom moru i istočnom Sredozemlju.
Izvor: RTS, ALO
