Avdijevka je pala!

Borba za Avdijevku, koja je praktično trajala od 2014. godine završena je pre dva dana velikom ruskom pobedom i ukrajinskim povlačenjem na rezervne položaje.
Nakon godina opsedanja ove „ukrajinske tvrđave“ ruske snage su umarširale u grad i istakle trobojne barjake širom mesta oko koga su se vodile dugogodišnje krvave borbe.

Značaj ovog događaja je nesumnjivo veliki i nesumnjivo višedimenzionalan. Iako u ukrajinskim medijima i rukovodstvu postoji tendencija da se pad Avdijevke u izvesnom smislu marginalizuje i „na brzinu proguta“ kao slučaj Bahmuta, čini se da će to ovaj put biti nešto teže. Posledice zauzimanja Avdijevke po mnogima mogu imati preloman značaj za dalji tok rata.

Slično je mišljenje je i master politikologa Mihajla Olujića. Po njegovim navodima Avdijevka je svakako imala i svoj političko-propagandni značaj.

No, on dodaje da je mnogo bitnije pomenuti vojno-strateški značaj zauzimanja Avdijevke.

Politikolog Mihajlo Olujić

– Kada govorimo o značaju Avdijevke, najpravilnije bi bilo okarakterisati njeno zauzimanje kao veliki operativni uspeh. Avdijevka, kao jedna od najutvrđenijih tačaka i svojevrsna izbočina u frontu prema gradu Donjecku, imala je za Ukrajinu veliku važnost. Nakon ovog gubitka uspostavljanje solidne linije odbrane, u nedostatku većih urbanih sredina, biće znatno otežano. Stratešku inicijativu time je sasvim preuzela ruska strana. Na njoj je da ovu uspešnu operaciju eventualno pretvori u dublji prodor ne dajući vremena i prostora Ukrajincima da formiraju novu liniju odbrane, ili koristeći povoljan momenat za napad na nekom drugom sektoru fronta – navodi Olujić.

Po njemu je ovaj poduhvat bio pravi operativni iskorak ruske vojske. “Po prvi put od februara 2022. uspešno izvela kompleksnu operaciju koncentracije snaga protiv teško utvrdjenog urbanog područja i uspela manevrom i presecanjem komunikacija da natera neprijatelja na povlačenje“.

– Ovim je izbegnuto zaglavljivanje u dugotrajnim urbanim borbama sa teškim gubicima. Pobeda u Avdijevki demonstrira značajno poboljšanje ruskih snaga u oblastima gde smo prethodno videli ključne nedostatke. U komandi, koordinaciji i komunikaciji, te širem sadejstvu vitalnih sredstava podrške (avijacija i visokoprecizni projektili) sa snagama na terenu – dodaje Olujić.

Operativne greške ukrajinskog vojnog vrha! Avdijevka je pala!

Težini ukrajinskog poraza doprinele su i izvesne greške glavne komande koju je u svoje ruke nakon smene Valerija Zalužnog preuzeo Aleksandar Sirski.

– Ukratko, Sirski je pokušao isto ono što je uspešno uradio kod Bahmuta. Ali Avdijevka nije Bahmut. Odnos snaga u Bahmutu bio je marginalno veci u korist napadača, dok ruske snage u Avdijevci imaju koncentraciju gotovo 7:1. Slanje elitne Treće udarne brigade „Azov“ u kotao na vrhuncu katastrofe bio je naročito nepromišljen potez. Za razliku od Bahmuta gde je ovakva akcija mogla odbaciti protivnika na bokovima i osigurati liniju komunikacije. U Avdijevki ova linija već bila praktično izgubljena a vatrena nadmoc ruskih snaga sprečavala bilo kakav ozbiljan napad „Azova“. Samim tim desetkovana je jedna od retkih ofanzivno sposobnih formacija dostupnih ukrajinskoj komandi. Gubitke elitnih, ideološki motivisanih trupa je teško nadoknaditi, te imaju snažan efekat na moral ostatka snaga – kazao je Olujić.

Iznuđeno ukrajinsko povlačenje iz Avdijevke

Takve odluke vojnog vrha uticale su i na to da povlačenje ukrajinskih snaga iz Avdijevke bude dezorjentisano i haotično. Iako informacije iz Kijeva govore o organizovanom i taktičkom povlačenju zarad očuvanja života vojnika i utvrđivanja na novim položajima, fakti ih po svoj prilici demantuju. 

Drugačije svetlo na operaciju baca i izjava ruskog generala-potpukovnika Igora Konašenkova koji tvrdi da je čak i komanda za povlačenje došla nakon što je proces bežanja vojske sa položaja u Avdijevki već spontano počeo.

Snimci ostataka ukrajinske vojske koja baulja po paklu ove bivše „tvrđave“ pojavili su se na društvenim mrežama. Desetine njih su iznureni i slomljeni od dugotrajnih borbi završili u ruskom zarobljeništvu.

Da se nije radilo o planskom povlačenju potvrdio je i naš današnji sagovornik koji operaciju ocenjuje kao iznuđenu. 

– Povlačenje svakako nije bilo plansko nego iznuđeno time što su ruske snage presekle najvažniju putnu komunikaciju. Moralo je biti sprovedeno poljskim putevima ili preko samog otvorenog polja. Ovo je koštalo mnoge ukrajinske vojnike života zbog nedostatka adekvatne zaštite sredstava podrške. Naročito PVO i artiljerije. Kako bi se sprečio kompletan kolaps fronta i okruženje skoro 5000 boraca, Sirski je žrtvovao deo jedinica, uključujući i elemente brigade Azov, koji su ostali zaglavljenji. Brzo povlačenje Ukrajinaca je i ruskoj strani pogodovalo kako bi se sprecilo dugotrajno čišćenje pozadine i ubrzale dalje operacije. Nevoljnost ukrajinske komande da na vreme povuče trupe rezultirala je daleko težom operacijom izvlačenja uz kontranapad. Ovim su istrošena sredstva i jedinice koje je trebalo upotrebiti za stvaranje jače defanzivne linije u pozadini, radi dočeka narednog ruskog napada. – zaključuje politikolog Olujić.

Stiže pomoć Zapada, ali kome?

Iako režim Volodimira Zelenskog po svemu sudeći nije više u stanju da isporučuje bilo kakve vojne uspehe na terenu, Zapad ne odustaje od pomoći Ukrajini. Nakon Orbanovog popuštanja u Evropskom savetu i prolaska akta o pomoći Ukrajini kroz američki gornji dom. – Senat, čini se da će nove milijarde pronaći put do Kijeva. 

Međutim, postavlja se pitanje kome će zapadna sredstva služiti, naročito u svetlu hroničnog nedostatka ljudi i naoružanja u ukrajinskim redovima. O tome je na dramatičan način nedavno pisao i „Vašington post“.

– Ponovna izgradnja kapaciteta nakon velikih gubitaka tokom neuspele „letnje ofanzive“ izuzetno je otežana upornim ruskim prodorima. Jedan od ruskih ciljeva trenutne ofanzive svakako je i vezivanje sto većeg broja iznurenih ukrajinskih jedinica kako bi se sprečilo oporavljanje i popuna dela snaga. Ovim bi Ukrajina ostala bez realnih ofanzivnih kapaciteta, minimum do naredne godine a u najgorem slučaju po njih i do kraja rata. – kaže Olujić koji smatra da iako je izvesna pomoć sa Zapada odobrena, nema više ni blizu entuzijazma i kapaciteta da se pomažu ratni napori Kijeva. 

On, takođe, smatra da su ukrajinske snage trenutno nesposobne za izvođenje kompleksnijih operacija. Da bi eventualno vraćanje Avdijevke o kome su govorili neki zvaničnici Kijeva bilo potpuno nemoguće. 

– Ovo ne znači potpuno rasulo, svakako ne u ovom trenutku, ali proces ponovnog osposobljavanja značajnog broja svežih jedinica znatno je teži negoli prethodne godine. – dodaje politikolog.

Kako će Rusi valorizovati osvajanje Avdijevke?

Na koncu Olujić je prokomentarisao i to kako će Rusija iskoristiti pobedu u Avdijevki. Da li je na pomolu neka nova, velika ofanziva u svetlu sve jačeg ruskog dejstva širom fronta?

– Rusija definitivno pokreće operacije u više sektora, prema Kupjansku, Limanu i što je najvažnije, na Zaporoškom pravcu. Za sada imamo izveštaje o prodorima u pravcu Orehova, ali i početak akcija na prilično širokom sektoru južnog ratišta. Još je rano da govorimo o razmeri eventualne ofanzive. U narednih nekoliko dana valja pomno pratiti situaciju. Kako bi smo dobili odgovor na pitanje da li će uspeh ruske ofanzive ostati na domenu važnih operativnih dobitaka. Ili će pak dobijeni momenat biti iskorišćen za pokušaj šire strateške operacije ukoliko to dostupne snage dozvoljavaju – zaključio je on.