Uskrs, ili Vaskrs, najveći je i najvažniji praznik u hrišćanstvu.
To je dan kada se proslavlja Hristovo Vaskrsenje iz mrtvih — pobeda života nad smrću, svetlosti nad tamom, nade nad očajanjem. Ovaj praznik nije samo verski događaj, već i trenutak kada se porodice okupljaju, domovi ispunjavaju mirom, a priroda obnavlja — donoseći duh proleća, buđenja i novog početka.
Foto: Hype Ilustracija/Privatna arhiva/Uskrs, Uskršnja jaja
Jedan od najupečatljivijih običaja vezanih za Uskrs jeste bojenje uskršnjih jaja. Ovaj običaj ima duboke korene i složenu simboliku.
USKRŠNJA JAJA – SIMBOL VASKRSENJA
Jaje je od davnina smatrano simbolom života, obnavljanja i rađanja. U hrišćanskoj tradiciji, ono poprima još dublje značenje: zatvorena ljuska simbolizuje grob, dok se njegovo otvaranje i život koji iz njega izlazi povezuje sa Hristovim vaskrsenjem. Bojenje jaja, posebno u crvenu boju, ima svoju simboliku – crvena boja predstavlja krv Hristovu, prolivenu za spasenje čovečanstva.
Foto: Hype Ilustracija/Uskrs
Prvo ofarbano jaje, poznato kao “čuvarkuća”, čuva se u kući tokom cele godine kao simbol zaštite, zdravlja i blagoslova. U mnogim pravoslavnim domovima, jaja se farbaju na Veliki četvrtak ili Veliki petak, a bojenje se često pretvara u porodični ritual, prepun radosti, molitvi i zajedništva.
TRADICIJA FARBANJA USKRŠNJIH JAJA I NJIHOVO ZNAČENJE
Farbanje uskršnjih jaja je jedan od najstarijih i najlepših običaja koji prate proslavu Uskrsa. Ovaj ritual nije samo ukrasna praksa, već nosi snažnu duhovnu, simboličku i porodičnu vrednost koja se prenosi generacijama.
Drevno poreklo jaja kao simbola
Još u prehrišćanskim vremenima, jaje je simbolizovalo rađanje života, plodnost i prolećnu obnovu prirode. Narodi širom sveta su jaja koristili u obredima prolećnog buđenja, kao što su Persijanci, Egipćani i Rimljani. Sa dolaskom hrišćanstva, ova simbolika je dobila dublje značenje — jaje je postalo simbol Hristovog vaskrsenja.
Ljuska jajeta predstavlja zatvoren grob, a život koji iz njega izbija — pobedu života nad smrću, vaskrsenje Sina Božijeg.
Foto: Hype Ilustracija/Vaskrsenje/Uskrs
Crvena boja – simbol Hristove žrtve
U pravoslavnoj tradiciji, prvo jaje se uvek farba crvenom bojom. Crvena boja predstavlja Hristovu krv prolivenu na Golgoti, ali i večnu ljubav, snagu vere i zaštitu doma. To jaje se naziva “čuvarkuća” — ono se ne jede, već se čuva na posebno mesto u domu tokom cele godine, kako bi donosilo zdravlje, mir i blagostanje porodici.
Šaranje i ukrašavanje jaja
Danas se jaja farbaju na bezbroj načina — prirodnim bojama (lukovina, cvekla, kopriva), komercijalnim bojama, folijama, voskom i tehnikama koje uključuju biljke i vez. U nekim krajevima, na jajima se ispisuju krstići, molitve, imena svetaca ili poruke ljubavi. Ovaj čin postaje porodični ritual, posebno za decu koja s radošću učestvuju u pripremi prazničnih jaja.
Simbolika darivanja i tucanja jajima
Uskršnje jutro počinje tucanjem jajima. Veruje se da onaj čije jaje ostane celo — biće zdrav, srećan i zaštićen cele godine. Jaja se daruju komšijama, kumovima, rodbini i prijateljima kao znak ljubavi, poštovanja i dobre volje.
Foto: Hype TV privatna arhiva
Uskršnja jaja u duhovnom smislu
Iako se Uskrs danas proslavlja i kroz svetovnu radost (zečevi, čokolada, igre), uskršnja jaja su podsetnik na suštinsku poruku praznika: nadu, vaskrsenje, ljubav i novi početak. U vreme kada priroda cveta, jaje simbolizuje da i čovek može da se obnovi — kroz veru, dobrotu i pokajanje.
USKRŠNJI ZEC – SIMBOL PLODNOSTI I PROLEĆA
Iako uskršnji zec nije deo biblijskog predanja, on ima svoje mesto u folkloru i tradiciji, posebno u zapadnim hrišćanskim zemljama. Zec, kao simbol plodnosti, proleća i novog života, povezan je sa idejom obnove prirode i buđenja nakon zime. U srednjovekovnoj Nemačkoj verovalo se da uskršnji zec donosi darove deci, a ova tradicija se vremenom proširila širom sveta, naročito kroz kulturu poklanjanja čokoladnih jaja i igara potrage za njima u bašti.
Foto: Hype Ilustracija/Uskrs
U duhovnom smislu, i zec, i jaje, i proleće ukazuju na isti motiv — vaskrsenje, nadu i novi početak. Uskrs nas podseća na večnu pobedu dobra, na mogućnost duhovnog preobražaja i na potrebu da negujemo veru, ljubav i milosrđe.
DUH PRAZNIKA
Tokom Uskršnjeg posta, vernici se pripremaju kroz odricanje, molitvu i pokajanje, kako bi sa čistim srcem dočekali praznik. Na dan Uskrsa, pozdravlja se rečima “Hristos vaskrse!”, uz odgovor “Vaistinu vaskrse!”, što nije samo tradicionalna fraza, već istinska proklamacija vere.
Uskrs nije samo podsećanje na Hristovo vaskrsenje — to je dan kada se svetlo vratilo među ljude, kada su domovi zasijali verom, a porodice se okupile oko istine jače od smrti. To je praznik kada se ne slavi samo čudo Vaskrsenja, već i svako malo čudo koje se dešava za porodičnim stolom — pogled pun praštanja, zagrljaj bez reči, molitva izgovorena zajedno. Jer kada je Hristos ustao iz groba, ustala je nada, a sa njom — i snaga porodice da uvek iznova pronađe svetlost, ma koliko bila tamna noć.
Strogo je zabranjeno preuzimanje teksta u celosti ili njegovih delova bez navođenja i linkovanja izvora Hypetv.rs.
Čitajte Hypetv.rs portal, najbrži portal u Srbiji i regionu sa najvećim rastućim rezultatima i ekskluzivnim vestima. Zapratite nas i na Instagramu, Facebook, Threads!
Hypetv.rs/M.A/N.A
Hype TV
