Pevačica Anabela Atijas ne krije da je imala teško detinjstvo. Iako o svom odrastanju retko govori u javnosti, bol koju je iskusila u mladim godinama ostavila je neizbrisiv trag na njenoj duši.
Naime, nakon što je Anabelina majka napustila porodičnu kuću, pevačica se suočila sa gubitnom voljene osobe, a potom je na svojoj koži osetila sve nedaće koje su nemiri u zemlji sa sobom doneli.
Gostujući u jednoj TV emisiji ona je po prvi put govorila o svom odrastanju i porodici, a teško detinjstvo Anabele Atijas mnogima je nateralo suze na oči.
– Mami je bila velika želja da me skloni odavde jer u Srbiji u to vreme nije bilo nimalo naivno pogotovo za devojku kao što sam bila ja od 17 godina. Svoj 18. rođendan sam dočekala u izbegličkom kampu u Treleborgu. Nekih dva dana po dolasku je bio moj rođendan – prisetila se pevačica, pa nastavila:
– Kada se setim, obuzme me tegoba neka i neko sivilo. Nije tamo ništa bilo loše, sve su skockali, sobe su bile prelepe, ali jednostavno duša je bila prazna, nedostajali su nam naši voljeni. Sada ne mogu sada pričam o tome. Jednostavno iako je sve prošlo i puno sam radila na tome, na suočavanju sa tim traumama i bolima, ali kako ste me pitali, vratili ste me u tu atmosferu – otkrila je Anabela koja u to vreme nije znala gde joj se otac nalazi.
– Nisam znala gde je. Ni ja, ni moja sestra koja je tad bila mlađa od mene devet godina. Obe smo imale očeve koji su ostali u ratom zahvaćenom području. Jedino što smo mogle da čujemo je to da ih nema na spisku poginululih.
BONUS VIDEO:
hypetv.rs / alo.rs
