U svetu se odeća od kvalitetno prerađene vune visoko ceni zbog svoje toplote i udobnosti, ali u Srbiji uzgajivači ovaca se suočavaju sa problemom da nemaju čak ni kome da poklone svoju vunu.
Međutim, situacija se menja jer preduzetnici postaju svesni novih mogućnosti, a kvalitet i značaj vune se vraćaju na scenu.
Nedavno je na Zlatiboru ustanovljen Nacionalni dan vune, a pod pokroviteljstvom Evropske fondacije za vunu (EFV), koja je obeležila svoj treći rođendan na ovom događaju, 50 učesnika iz Srbije, Italije, Grčke, Severne Makedonije i Crne Gore, kao i drugih zemalja Evrope, učilo je o ženskom preduzetništvu i vuni, terapijskom pletenju i korišćenju vune.
Vesna Todorovski Rusić, idejni tvorac događaja, istakla je da se nadaju da će vuna povratiti svoj značaj kao prirodna sirovina višestruke upotrebe, a takođe je naglasila da je Nacionalni dan vune značajan s aspekta ekologije, tekstilne industrije i cirkularne ekonomije.
Ovaj događaj takođe može biti koristan u uspostavljanju distrikta za vunu između opština zapadne Srbije i opština u Raškoj oblasti. Vuna može biti važan resurs za ovu oblast, a Nacionalni dan vune je bio korak napred u obnovi njenog značaja.
Domaćin ovog događaja je zlatiborski „Eko agrar”, čiji je direktor Marko Marić rekao da, prema podacima iz PKS, Zlatiborski okrug ima oko 50.000 umatičenih ovaca.
– Sigurno pored toga postoji još oko 10.000 ovaca koje nisu u evidenciji. U praksi to je 2 do 3 kg vune po ovci i to je preko stotine tona nečega što nikome ne koristi – rekao je i izrazio nadu da je ovaj događaj prilika da se problem reši.
Alberto Kosta, predsednik EFV, rekao je da Evropa dobro poznaje pirotski ćilim, ornamente i proces izrade.
– Posebno smo impresionirani Muzejom vune u Sirogojnu i zadivljeni smo brendom koji imaju. Želimo da druge zemlje znaju za njega. Ja sam 40 godina bio hirurg za kancer dojke i iz svoje prakse mogu da potvrdim da su sve pacijentkinje koje su plele imale mnogo bolje rezultate zato što pletenje i vuna utiču na spuštanje nivoa stresa i čitav proces se iznese bolje – tvrdi Alberto Kosta.
Iva Tadić iz Finske, inače sprska snajka, sa svojim suprugom Ivanom živi u Valjevu i imaju farmu ovaca koju su osnovali pre devet godina, ali su se susreli i s mnogobrojnim teškoćama.
– Gajimo romanovske ovce, koja je ruska autohtona rasa, ali valjevske predionice i vunovlačare nisu umele da je obrade. I Evropa i Srbija imaju zajednički problem jer nema perionica. U Srbiji ima jedna velika perionica kod Leskovca, ali oni primaju samo velike količine od pet tona – rekla je Iva.
Sirogojno kao svetski brend!
Muzej vune u zlatiborskom selu Sirogojno ima veliku istorijsku važnost. Osnovan 1960. godine od strane Dobrile Smiljanić, pružao je podršku organizovanom ženskom preduzetništvu i proizvodnji vune. U to vreme, preko 2.000 žena se udružilo u zadrugu i izvezlo je 50.000 džempera širom sveta, a ti džemperi su bili toliko popularni da su ih želele sve poznatije ličnosti.
Muzej vune ostaje inspiracija za sadašnje i buduće generacije žena preduzetnica.
BONUS VIDEO:
(Hypetv.rs/Alo.rs)
