ŽIVOTNA ISPOVEST IVANA GAVRILOVIĆA: Od pesme 200 na sat zaradio sam 8 stanova!

– Kada mi je menadžer Raca ponudio tu pesmu, rekao sam mu: “Ne pada mi na pamet da otpevam tu glupu i idiotsku numeru sa harmonikom!” Sada sam srećan što sam pristao jer sam za nju uzeo brdo para. Da je tada postojao Jutjub, danas bih bio milioner, kaže Ivan Gavrilović. Pesma “200 na sat” donela mi je toliko novca da sam mogao da kupim osam stanova, tvrdi Ivan Gavrilović u životnoj ispovesti.

Denser je ogolio dušu i ispričao najzanimljivije detalje iz burnog života. Iako mu je ovaj vanvremenski hit doneo popularnost i brdo para, Ivan kaže da nije želeo da je otpeva kada mu je menadžer Raca Milojević ponudio tu pesmu.

– U to vreme su bili popularni narodnjaci, pa mi je Raca predložio da snimim “200 na sat”. Kada sam je čuo, rekao sam mu: “Meni je to glupo i idiotski, kakva, bre, harmonika!” Bio sam u šoku. Ali uspeo je da me nagovori. I dobro je jer je pesma postala hit. Do danas sam je otpevao nekoliko hiljada puta – započinje priču Ivan i otkriva da niko od producenata nije želeo da izda album na kom se nalazila ta numera:

– Šest meseci sam tražio izdavača, niko nije hteo da mi objavi album! Kasnije mi je Đorđe Ninkov iz PGP-a priznao da najvećom greškom u karijeri smatra to što nije objavio moj CD. Ali tada niko nije razumeo pesmu “200 na sat”! Na kraju su čelni ljudi TV Palme objavili moju ploču, koja je prodata u dvesta hiljada primeraka! Da je tada postojao Jutjub, bio bih milioner.

Ivan priznaje da nije sanjao da će preko noći postati najpopularniji izvođač tog vremena:

– Bio sam u Petrovcu na Moru da snimim spot kada je na TV Palma izašla moja pesma “200 na sat” kao hit dana. Pozvao sam majku da pitam kako je, a ona mi je rekla da je zbog mene u Beogradu totalno ludilo: “Sine, izašao ti je spot, svi me živi zovu, kažu da je super pesma!” Nisam mogao da verujem. Nakon 15 dana vratio sam se kući. Čim sam sleteo, na aerodromu su me opkolili klinci. Nastao je opšti haos, preko noći sam postao megapopularan.

Pre nego što je postao poznat široj javnosti, Ivan je živeo mirnim životom. Rođen je 1968. godine u malom gradu nedaleko od Štutgarta, gde je pohađao prva dva razreda osnovne škole.

– Otac Ljubomir je bio veliki majstor i radio je u “Mercedesu”, a majka Melita u fabrici satova u Nemačkoj. Tamo smo živeli deset godina. Sestra Jasmina, koja je tri godine mlađa od mene, i ja bili smo nerazdvojni. I danas se odlično slažemo.

Ivan priznaje da je kao dete bio veoma razmažen:

– Mama mi je pričala da sam joj u radnjama večito priređivao scene kad nešto nije htela da mi kupi. Bio sam u stanju da se valjam po podu dok ne dobijem ono što želim. Strahovito sam bio razmažen iako nisam bio jedinac. Valjda su moji bili slabi na mene jer su pokušavali osam godina da me dobiju.

Iako su Ivanovi roditelji u Nemačkoj dobro zarađivali i lepo živeli, 1976. godine odlučili su da se vrate za Srbiju.

– Tata je hteo da se vratimo jer su shvatili da je za sestru i mene bolje da odrastamo u svojoj zemlji. Povratak je za mene bio veliki šok. Nisam dobro znao srpski, pa sam zbog toga imao probleme u školi. Tada su mi vršnjaci dali nadimak Švaba, jer sam bolje pričao nemački od maternjeg jezika – priča pevač i otkriva na koji način su ga zadirkivali drugari iz škole.

– Zezali su me jer sam bio naivan. Podvaljivali su mi da kupujem od njih dozvole za bicikl. Rekli su mi da ne mogu da vozim bajs bez dozvole, i ja sam im poverovao. I uredno kupovao.

Gavrilović je još kao dete obožavao muziku, a njegov talenat je prva primetila profesorka muzičkog u osnovnoj školi.

– Od četvrtog do osmog razreda imali smo nastavnicu Miru, koja je uvidela da sam veoma muzikalan. Pozvala me je da pevam u horu. Prihvatio sam samo zato što mi je obećala da ću poslednja dva časa izostajati sa nastave. Brzo sam napredovao. Prvo sam bio treći, pa drugi, pa prvi glas, a onda i solista.

Ivan je, uporedo sa osnovnom, završio i nižu muzičku školu.

– Sa deset godina sam počeo da sviram gitaru. Tada sam shvatio da sam talentovan i za stvaranje muzike. Kad god bih se zaljubio u neku devojčicu ili raskinuo vezu, napisao bih pesmu. Balade su mi bile uža specijalnost. Pored muzike, denser je obožavao i sport, pa je trenirao fudbal. Ipak, u jednom trenutku morao je da odabere čime će nastaviti da se bavi.

– Šest godina sam bio u Crvenoj zvezdi, pa sam prešao u Hajduk sa Liona. Pošto sam zadobio ozbiljnu povredu, jedno vreme nisam trenirao. Ubrzo sam shvatio da ne mogu da se u isto vreme bavim sportom i muzikom, pa sam odabrao ovo drugo. Ipak je muzika moja prva ljubav. Kao klinac sam voleo rokenrol jer su narodnjake slušali samo seljaci.

Pošto je svirao gitaru, bio je veoma popularan među devojčicama. Sve su želele da budu u njegovom društvu, ali on se tek sa 15 godina prvi put poljubio.

– To sam uradio sa jednom Draganom iz svog odeljenja. Ona je bila i prva devojka sa kojom sam spavao. To se desilo jednog popodneva u njenom stanu. Taj prvi put se nisam dobro pokazao u seksu jer sam bio uplašen. Pre nego što je trebalo da imamo odnose, gledao sam filmove o tome, ali džabe. Za razliku od mene, ona je bila iskusna. Bili smo još neko vreme u vezi, a potom smo raskinuli jer nam nije išlo.

Osim što je u srednjoj školi menjao devojke, denser je oformio svoj prvi bend, i to sa Acom Lukasom.

– Aca i ja smo se upoznali na takmičenju bendova koje su organizovale škole sa Karaburme i Zvezdare. Pošto smo kasnije zajedno išli u srednju građevinsku, došli smo na ideju da napravimo grupu. Tako smo, kada sam imao 17 godina, oformili bend “Katija”. Bili smo pravi rokeri. On je kasnije otišao da svira u “Viktoriji”.

Prve ozbiljnije nastupe imao je sa bendom “Fanki haus”.

– Ta grupa je bila iznenađenje devedesetih godina. Razvalili smo javnu scenu hitom “Ribe da brže mrdaju guze”, za koju smo spot snimali u “Politici”. A onda smo pobedili na “Mesamu” u Domu sindikata! Takmičili smo se s “Vampirima”. Niko se nije nadao da ćemo napraviti spektakl.

Prvi album je izdao 1992. godine, a na promociji je pevao u dupke punom Centru “Sava”. To veče će mu zauvek ostati u sećanju.

– Pevao sam pred 4.500 ljudi! Taj osećaj nikada neću zaboraviti. Raca je organizovao modnu reviju pre početka koncerta, na kojoj su prodefilovale zgodne manekenke, a onda je trebalo, kao iznenađenje, mi da izađemo na binu posle njih. Toliko smo se uplašili da smo se sakrili u foaje Centra “Sava”, gde smo naručili po dva viskija da razbijemo tremu. Desetak minuta niko nije znao gde smo. Na scenu je trebalo da izađemo posle tri, a mi smo kasnili čak 15 minuta. Jedan čovek nas je pronašao, a mi smo trčećim korakom izašli na scenu.

Kada je 1994. godine snimio čuveni hit “200 na sat”, Ivan je zaradio prvi ozbiljniji novac.

– Na jednom nastupu na Zlatiboru uzeo sam 500 maraka. Kada sam došao kući, stavio sam ih na sto i u neverici gledao pare. Nisam mogao da verujem da sam ih zaradio! Ej, 500 maraka! Čoveče! Znate li koje su to pare bile?! Potrošio sam ih sa devojkom. Bio sam klinac i nisam razmišljao o tome da bi trebalo da štedim. Posle su se nizali nastupi jedan za drugim, a tako je rastao i moj honorar. Zarađivao sam od 5.000 maraka pa naviše. Novac me nije pokvario, ali glupo sam ga trošio. Previše sam davao drugima, a za sebe ništa nisam sačuvao.

BONUS VIDEO:

hypetv.rs / kurir.rs