Kineska strana želi da pokaže da ima sposobnost da blokira i napadne američku bazu u slučaju sukoba.
„Kina nikada neće napasti američku vojnu bazu na Guamu dok američka vojska ne napadne Kinu ili se ne meša u poslove na Tajvanu, ali posedovanje takvih sposobnosti odvraća potencijalne američke provokacije!, piše Global tajms, list kineske partije na engleskom jeziku.
Japanski vojni izvori potvrdili su da kineska borbena grupa predvođena nosačem aviona Liaoning (klasa Kuznjecov) plovi u blizini ostrva Guam. Grupa je ušla u dublje vode zapadnog Pacifika od 23. do 25. decembra i otplovila zapadno od ostrva pod kontrolom SAD na koja polaže pravo Peking. Borbena grupa je u ponedeljak počela da se vraća u vode istočno od Tajvana, prenosi Global Times.
Japansko ministarstvo nije dalo tačne koordinate putovanja nosača aviona, ali The Vall Street Journal, prema objavljenoj mapi, procenjuje da je borbena grupa otplovila u krugu od 500 nautičkih milja od Guama.
DVA INCIDENTA
U četvrtak je američka indo-pacifička komanda saopštila da je „pilot lovca J-11 kineske narodnooslobodilačke mornarice izveo nebezbedan manevar dok je presreo avion američkih snaga RC-135“. Do opasnog susreta došlo je 21. decembra. Kineski pilot je, prema američkim izvorima i potvrđeno objavljenim video snimkom, leteo ispred i unutar 20 stopa od nosa američkog izviđačkog aviona primoran da preduzme manevre izbegavanja kako bi izbegao sudar.
Oba slučaja su naknadno objavljena u javnosti, što pokazuje da ih je američka vojska pomno analizirala. Opasan let je uvek lako pretvoriti u ozbiljan incident, ali je plovidba borbene grupe nosača Liaoning strateški ozbiljnija. Kineska strana želi da pokaže da ima sposobnost da blokira i napadne američku bazu u slučaju sukoba. Američka strategija u Pacifiku i dalje se oslanja na dve ostrvske linije koje služe da ograniče pristup Kine moru. U prvom redu ključne tačke su Japan i Tajvan, a završava se u Vijetnamu, dok centralnu poziciju u drugom zauzima Guam.
PRIPREMATE SE ZA TAJVAN?
Ovakve situacije, kao i sada gotovo redovni preleti kineskih ratnih aviona preko srednje linije u Tajvanskom moreuzu, mogu se očekivati u narednom periodu. Vlasti u Pekingu ne odustaju od pripajanja Tajvana matičnoj zemlji ako bude potrebno silom. Kada je reč o sposobnostima kineske vojske, mišljenja su različita, jedni smatraju da ona već ima potrebne kapacitete, drugi smatraju da će ih uskoro imati, a treća grupa licitira sa godinama od 2027. do 2030. godine, kada se odbrojava do kineski napad treba da počne.
Procena je, međutim, da NR Kina nema nameru da se upušta u vojni sukob, svesna da bi to izazvalo globalnu krizu i izložilo je mogućem napadu Indije, a Narodnooslobodilačka armija svakako nije sposobna da vodeći rat na dva tako velika fronta.
Može se zaključiti da su oba slučaja demonstracije snage – posebno kada je reč o nosaču aviona kojim Partija pokazuje da može da deluje na otvorenom moru daleko od obale – direktna posledica novog američkog budžeta za odbranu, koji je „teška” 858 milijardi dolara, od čega je dve milijarde namenjeno naoružavanju Republike Kine na Tajvanu. Ministarstvo spoljnih poslova Kine saopštilo je da zakon o budžetu SAD, potpuno ignorišući činjenice, „pojačava narativ „kineske pretnje“, otvoreno se meša u unutrašnje stvari Kine i napada i diskredituje Komunističku partiju Kine (KPK). Ovo je ozbiljna politička provokacija protiv Kine“. Na šta je mornarica odgovorila slanjem borbene grupe prema Guamu.
SAD su sve ostavile bez posebne reakcije.
Izvor: ALO
