Američka administracija nedavno je, po nalogu predsednika Džozefa Bajdena, skinula oznaku tajnosti sa serije dokumenata o ubistvu predsednika SAD Džona Ficdžeralda Kenedija koji, očekivano, nisu uzdrmali zvaničnu verziju da je popularnog 35. predsednika 22. novembra 1963. u Dalasu ubio „usamljeni strelac“ Li Harvi Osvald.
Međutim, jedan od najgledanijih američkih voditelja Taker Karlson tvrdi, pozivajući se na izvor na „veoma visokom nivou“ da je Centralna obaveštajna agencija (CIA) imala udela u ubistvu bivšeg predsednika SAD.
U svojoj emisiji na „Foks njuzu“, Karlson je rekao da je izvor – koji je „direktno i lično upoznat“ sa internim dokumentima koje CIA odbija da otkrije – potvrdio da zapisi zaista pokazuju da je CIA bila odgovorna za ubistvo popularnog američkog predsednika.
„Da, verujem da je CIA bila umešana u ubistvo predsednika Kenedija“, rekao je Karlsonov izvor. „To je potpuno drugačija zemlja od onoga što smo mislili da jeste. Sve je laž.“
CIA je u četvrtak objavila još jedan niz internih dokumenata koji se odnose na njenu istragu ubistva predsednika, ali nije otkrila ništa od značaja.
Bajden je odbio da dozvoli da sa 515 dokumenata skine oznaka tajnosti kako bi se, navodno, sprečilo nanošenje štete vojnim snagama, obaveštajnim operacijama, snagama reda ili spoljnoj politici.
Stručnjaci smatraju da nedostatak novih informacija pokazuje da CIA ima šta da krije
„Ono što je CIA utvrdila je sledeće: Bolje je da se izlože javnoj kritici i bukvalno postupaju protiv onoga što kaže američki zakon, nego da se bave onim što se može objaviti“, rekao je Kenedijev istraživač Fernand Amandi.
Li Harvi Osvald: Dvostruki agent?
Skeptični posmatrači dugo su tvrdili da je Li Harvi Osvald, čovek za koga američka vlada tvrdi da je sam, bez ičijeg naloga ubio Kenedija, zapravo bio čovek CIA.
Nakon što je bivši marinac navodno „prebegao“ u Sovjetski Savez, mogao je slobodno da se vrati u SAD bez ikakvih posledica, a i kubanski aktivisti u Dalasu, i oni za i oni protiv vlade u Havani, prijavljivali su česte kontakte sa njim što, navodi „Sputnik internešenel“ sugeriše da je on želeo da utiče na oba tabora.
„Da li postoji ‘pištolj koji se puši’? Postoji li parče papira koje dokazuje zaveru?“, pitao je bivši novinar „Vašington posta“ Džeferson Morli, koji istražuje Džona Kenedija. „Ne. …Ali POSTOJI dokaz da je CIA imala operativni interes za Osvalda dok je Kenedi bio živ.“
Iz najnovije objavljene građe saznaje se da je američka vlada otvorila takozvani „Dosije 201“ o Osvaldu u decembru 1960, gotovo tri godine pre Kenedijevog ubistva.
U dokumentu od 22. juna 1962. navodi se da je Osvald, bivši marinac iz Fort Vorta koji je prebegao u SSSR, napustio Moskvu i sa suprugom i detetom krenuo za SAD. To ukazuje da je Osvald bio na radaru CIA duže od godinu dana pre nego što je Kenedi ubijen.
Drugi dokument iz decembra 1963. opisuje kako su zvaničnici CIA u Meksiko Sitiju presreli Osvaldov telefonski poziv koji je u oktobru te godine iz tog grada uputio tamošnjoj sovjetskoj ambasadi koristeći se lošim ruskim jezikom.
Zanimljiva je i depeša iz 1964. godine nastala u Helsinkiju, koja opisuje kako se razgovaralo o Kenedijevom ubistvu. Sovjetski diplomata i general KGB-a Feliks Dmitrijevič Karasev rekao je kako je nemoguće da je vlasnik noćnog kluba Džek Rubi – za koga se tvrdi da je bio Osvaldov ljubavnik (što CIA odlučno demantuje) i koji ga je ubio dva dana posle atentata – ubio Osvalda „bez pomoći nekih američkih zvaničnika“.
Rubi je, kako tvrdi CIA, takođe bio „usamljeni napadač“ koji nije delovao ni po čijim naređenjima i koji je ubio Osvalda u pritvoru. Rubi je potom osuđen, a lekar koji je radio za CIA proglasio ga je ludim. Slučajnost, pita Karlson. Teško
CIA: Vlada u vladi koja radi šta hoće
S obzirom da CIA nastavlja da nezakonito zadržava podatke koji se odnose na ubistvo Kenedija, situacija sa kojom se suočavaju Amerikanci je sumorna, zaključio je Karlson.
„Unutar američke vlade postoje snage koje su potpuno van demokratske kontrole“ i koje su „moćnije od izabranih zvaničnika koji ih navodno nadgledaju“, primetio je on. „Ove snage mogu da utiču na ishod izbora. One čak mogu da sakriju svoje saučesništvo u ubistvu američkog predsednika. Drugim rečima, mogu da rade šta god požele.“
Sada je jasno da CIA čini „vladu u vladi, koja samim svojim postojanjem ismeva ideju demokratije“, rekao je Karlson.
„Amerikanci svake godine od ubistva Kenedija sve manje veruju svojoj vladi“, istakao je on. „Možda je ovo razlog.“
Bivši direktor CIA-e Majk Pompeo, koji je jednom prilikom studentima rekao da je njegova agencija „lagala, krala i varala“ i organizovala kurseve posvećene tome, bio je pozvan je u emisiju da odgovori na optužbe o umešanosti agencije u ubistvo Kenedija, ali je „odbio da se javi“, rekao je Karlson.
Kolumnistkinja „Njujork posta“ Mirana Devajn kaže da je jasno zašto se Pompeo nije pojavio. Kada bi priznao da je CIA igrala ulogu u ubistvu Kenedija, bes koji bi usledio mogao bi da ugrozi i samu agenciju, rekla je ona gostujući kod Karlsona.
„Bes koji bi buknuo, a ovo je dvopartijski bes, jedina stvar koja bi ujedinila Amerikance, je apsolutni bes na ovu neodgovornu špijunsku agenciju koja je odlučila da će se umešati u atentat na legitimno izabranog američkog predsednika. Došlo bi do takvog čišćenja CIA-e, da nisam sigurna da bi uopšte preživela“, rekla je Devajn.
CIA: Nismo mi, časna reč
Sa druge strane, opet očekivano, CIA je odlučno demantovala bilo kakve veze sa Osvaldom i poručila da sarađuju sa policijskim istražiteljima i ne kriju nikakve informacije.
Agencija Rojters je, isto tako očekivano, prenela da u objavljenim dokumentima nema otkrića koja bi promenila zaključak Vorenove komisije da je bivši američki marinac i komunistički aktivista Li Harvi Osvald u atentatu na Kenedija delovao samostalno.
Prema Zakonu o prikupljanju dokumenata o atentatu na predsednika Džona F. Kenedija iz 1992. godine, svi zapisi koji se odnose na ubistvo trebalo je da budu javno objavljeni u roku od 25 godina – do oktobra 2017. Međutim, taj rok su probili i Donald Tramp i Džozef Bajden, do sada objavljujući samo delove tajnih dokumenata.
RT
