Milan Stanković odlučio je da svoj život promeni iz korena, a kako je otkrio neimenovani izvor postao je iskušenik manastira Podmaine u Budvi.
Nakon što su mediji objavili da je Milan Stanković rešen da ovozemaljski život zameni monaškim, javili su se oni koji su pevača videli u budvanskom manastiru Podmaine. Kako su rekli, Stanković je boravio u konaku ovog poznatog manastira, koji još zovu i Podostrog, s prijateljem, a vreme je koristio za učenje, čitanje molitvi, ali je i pomagao monasima oko imanja, stoke…
– Videla sam ga nekoliko puta u manastiru. Jedva sam ga prepoznala jer je bio obučen kao monah, sav u crnom. Pustio je i kosu i bradu – ispričala je gospođa koja, kako kaže, često odlazi u ovaj manastir da bi pronašla mir.
– Čula sam da se priprema za iskušenički, a kasnije, ako ne odustane u međuvremenu, i za monaški život. Kažu da je na dobrom putu jer ga sve zanima i odlučan je da istraje u tome – kaže ona.
– Milan izgleda potpuno drugačije od onoga na šta smo navikli. Ne farba više kosu, nema frizuru, šminku i sve ono po čemu je bio poznat svih ovih godina na javnoj sceni. Doživeo je potpuni preobražaj i nekako kao da je pronašao smisao života i duševni mir koji mu se odražava i na licu – rekla nam je sagovornica koja je insistirala na anonimnosti.
Kako kaže, nije manastir Podmaine jedini u kojem je videla nekadašnjeg predstavnika Srbije na Evrosongu. Gotovo da nema manastira u Crnoj Gori u koji ovaj mladi Obrenovčanin nije kročio.
– Videla sam ga i u budvanskom manastiru Stanjevići kada je dolazio mitropolit. Uživao je u službi i liturgiji – ispričala je za Alo! naša sagovornica.
Kako smo saznali, Milan Stanković se nakon nekoliko nedelja provedenih na ovom svetom mestu vratio u Srbiju, ali ne zadugo. Monasima je navodno rekao da će doći čim završi obaveze u svojoj zemlji. Da li će njegova trenutna rešenost da se prikloni Bogu i zamonaši nakon dugog iskušeničkog perioda ostati na snazi, ostaje nam da vidimo.
Zašto se ljudi odlučuju na monaški život?
Psiholozi i veroučitelji smatraju da se ljudi odlučuju na ovaj čin zbog toga što u regularnom životu više ne vide smisao. Odlazak je u tim trenucima ne samo bekstvo nego i nasušna potreba. O bekstvu se radi kada čovek nije spreman, nije sposoban da odgovori na neke životne izazove i onda misli da će mu promena ambijenta pomoći da se tih izazova reši. Možda postoji neka griža savesti, s kojom može da se izbori jedino tako što će otići u samostan. Pokajanje može biti povod za monaški podvig. Čest je slučaj da se na kraju odustane od toga.
