Uz Sjedinjene Države, i Kanada nastavlja s politikom zaoštravanja odnosa s Kinom, što u ionako napetoj globalnoj geopolitičkoj situaciji dodatno diže tenzije.
Kanada sada najavljuje slanje više ratnih brodova kroz Tajvanski moreuz s ciljem da Kini pokažu kako se radi o međunarodnim vodama.
„Moramo biti sigurni kako je pitanje Tajvanskog moreuza jasno, kao i da ostaje međunarodni prolaz“, poručila je kanadska ministarka spoljnih poslova Melanie Joly te naglasila kako će „…nastaviti osiguravati primenu međunarodnih pravila kad se radi o Tajvanskom moreuzu. I zato je naša fregata prošla kroz Tajvanski moreuz ovo leto, zajedno s Amerikancima nameravamo da pošaljemo još fregata“.
Kineski zvaničnici ranije ove godine poručili su američkim kako Kina ne priznaje Tajvanski moreuz kao međunarodne vode. Tajvanski moreuz je morski prolaz širok oko 180 kilometara između Kine i Tajvana.
Treba pojasniti kako se Kanada pridružila Sjedinjenim Državama na NATO skupu u Bukureštu u podizanju pažnje evropskih članica saveza prema Kini kao sve ‘disruptivnijoj sili‘.
Kanada je na skupu NATO saveza poručila kako povećava svoja ulaganja u vojnu potporu za Indo-pacifičku regiju za 297 miliona dolara te su odlučili da u regiju pošalju tri umesto jednog ratnog broda.
Kanadska ministarka spoljnih poslova Joly govorila je o potrebi pritiska na Kinu nakon što je Pentagon objavio godišnji izveštaj o kineskim vojnim potencijalima, a u kojem su procenili da će Kina imati oko 1500 nuklearnih bojevih glava do sredine naredne decenije, dok ih sada ima samo 400.
Ključna je teza Joly kako moraju više investirati u regiji u odvraćanje Kine od kršenja međunarodnih normi te žele da preuzmu važniju ulogu jer je taj „deo sveta važan za nas“. Joly je odbila da prokomentariše spekulacije o sporazumu s Japanom o razmeni obaveštajnih podataka.
Komentari Joly došli su nakon što je Kanada naredila kineskim kompanijama da prodaju svoje akcije u kanadskim rudnicima minerala jer procenjuju kako bi te investicije mogle da ugroze nacionalnu bezbednost.
Ukratko, Kanađani pronalaze mnoge razloge za konfrontaciju s Kinom: nedemokratski potezi u Hong Kongu, represija nad Ujgurima, nedostatak kooperativnosti kod klimatskih pitanja, nastavak trke u nuklearnom naoružavanju, pitanje načina prevencije pandemije… No, najvažnije na kanadskoj agendi protiv Kine jeste pružanje pomoći Sjedinjenim Državama da uveri ostatak NATO saveza kako treba kazniti Kinu u slučaju vojne akcije protiv Tajvana.
Zanimljivo je pratiti kako severnoameričke države u spoljnoj politici međunarodne vode uz obale Kine doživljavaju kao svoju interesnu zonu. Kanada je, na primer, od Kine udaljena nešto manje od 10.000 kilometara, dok je udaljenost od Poljske do Kine oko 6.700 kilometara.
Nejasno je s obzirom na udaljenost kako to Kanada namerava da ratuje s Kinom u slučaju da Kina prolazak nekog od tri kanadska ratna broda blizu svoje obale doživi kao previše ozbiljnu provokaciju, pa potopi jedan ili sva tri. Uz to, Kina ima oko 50 puta više vojnika od Kanade te se čini da je nesrazmernost ukupnih vojnih potencijala dve države poprilična.
Izvor: Kurir.rs, Jutarnji list
