Kultura poništavanja na Zapadu je uznapredovala, i sada bi se na meti mogao naći i najradosniji hrišćanski praznik Hristovog rođenja – Božić.
U Ujedinjenom Kraljevstvu već se pojavila inicijativa o ograničavanju božićnog slavlja pošto ono vređa ljude koji Božić ne slave, iako je ovaj praznik odavno postao obeležje potrošačkog društva.
„Možda je vreme da se poništi Božić budući da polovina stanovnika nisu hrišćani“, konstatuje konsultantska kuća za raznolikost i inkluziju „Voč dis spejs“ iz Brajtona u Velikoj Britaniji, a prenosi „Vels onlajn“.
Iako su novi statistički podaci, na osnovu popisa 2021. godine, pokazali da su žitelji Engleske i Velsa koji sebe vide kao hrišćane u manjini, Velika Britanija i dalje „daje na značaju proslavljanja Isusovog rođenja“, što se ogleda u dekoraciji u gradovima, medijskim napisima i trgovačkim reklamama, a „dovodi do toga da se mnogi ljudi osećaju izostavljenim i isključenim s proslava, dok se njihovi verski ili duhovni festivali ignorišu“, piše „Vels onlajn“.
Problem su i božićne proslave
„Voč dis spejs“ kaže da su poseban problem božićne proslave u firmama gde ljudi koji ne slave „moraju da se prilagode religiji u koju ne veruju ili postaju veoma vidljiva manjina među svojim kolegama“.
Još 2019. u školi u Milanu, u cilju promovisanja „poštovanja prema drugom“ i integracije „multikulturalnog društva“, odlučeno je da se ukine proslava Božića. Tako da niko ne bi bio „diskriminisan“ i „uvređen“.
Pitao se tada, 2019, italijanski filozof Dijego Fuzaro čime bi to neko bio uvređen?
„Figuricama božićnih jaslica i simbolima naše drevne civilizacije? Kao da su to uvrede i diskriminacije tipične za civilizaciju potrošačke klase. Zar ne vide ove kosmopolitske ovce da poštovanje drugih kultura ne sme podrazumevati brisanje vlastite kulture? Zar ne shvataju ta gospoda globalizovane i integralno postmodernizovane svesti da poštovanje drugog mora nužno da prođe kroz prepoznavanje vlastitog? Oni nisu u stanju da shvate da možemo poštovati kulture i identitet drugih ako, i samo ako, imamo svoju kulturu i identitet?“
Inkluzivnost, naravno, ne podrazumeva negiranje hrišćanskih vrednosti.
Nehrišćanska božićna dekoracija
Sve su raširenija i mišljenja da je Božić sekularni, a ne verski praznik, i s tim u vezi se i opravdava potrošačka histerija svake godine u decembru. Takođe, u ponudi mnogih trgovačkih lanaca nalaze se „nehrišćanske dekoracije“.
U Nemačkoj na primer Božićni vašari sada se nazivaju Svetlećim vašarima, dok su prošle godine u jednom tržnom centru u Parizu skidana religijska obeležja s božićnih dekoracija.
Oko velike jelke nalazile su se siluete poznatih pariskih građevina, što je uključivalo i crkve, s krstovima. Međutim, pošto je sve „nezgodnije“ isticanje krsta i hrišćanstva pred Božić, obezbeđenje je kleštima savilo te krsteve kako se ne bi videli. Sve u maniru toleranciji i potrošnje pre svega.
Podsetimo i da je 2021. Evropska komisija u internom dokumentu preporučivala svojim službenicima da ne polaze od pretpostavke da svako slavi Božić, te da umesto izraza „božićni praznici“ pre koriste „doba praznika“. Dokument je povučen posle velike pobune brojnih konzervativaca i Vatikana, koji su spis nazvali pokušajem da se „ponište“ hrišćanski koreni Evrope.
Izvor: RT
