Mirisi koji nas čine izazovnijim, poželjnijim, sigurnijim… u bočicu su zarobili verovatno stari Egipćani.
Smatra se da je primitivna izrada parfema započela paljenjem biljnih
smola kako bi se dobio miris za kadenje u verskim obredima. Stoga je
zanimljivo da reč „parfem“ potiče od latinskog „per fumum“, a znači
„kroz dim“.
Jedan od prvih zapisa o upotrebi parfema potiče iz Egipta. Kad je otvorena grobnica faraona Tutankamona, u njoj je pronađeno preko 3.000 bčcica sa parfemima, čiji se miris nije posve izgubio ni nakon više od 3.000 godina!
Hiljadu i petsto godina pre naše ere izraelski su sveštenici koristili sveto ulje pomazanja koje se pravilo od „najboljih mirisa“ i u skladu sa „uputstvima dobijenim od Boga“!
Jevreji su koristili mirisna ulja u kozmetičke i medicinske svrhe te kod pripremanja tela za sahranu – pri čemu su nesumnjivo služila kao sredstvo za dezinfekciju i uklanjanje neugodnog mirisa.
Na primer, žene koje su otišle do Isusovog groba ponele su mirisna ulja i druge mirisne stvari kako bi njima namazale njegovo telo. U izraelskom domu gostoljubivost se, između ostalog, pokazivala tako da se gostu namažu noge mirisnim uljem.
U prvom veku naše ere u Rimu se navodno godišnje trošilo oko 2.800 tona tamjana i 550 tona smirne. Takve aromatične materije donošene su navodno na poklon Isusu dok je bio dete. Godine 54. n. e. rimski car Neron navodno je potrošio novac u vrednosti od današnjih 100.000 dolara da bi
kupio mirise koji su korišćeni na jednoj njegovoj zabavi. Iz skrivenih cevi postavljenih u odajama u kojima su gosti jeli izlazila je mirisna vodena prašina.
U 7. veku nove ere Kinezi su počeli koristiti mirisne materije u raznim oblicima, između ostalog i mirisne vrećice. U srednjem veku parfemi su se počeli koristiti i u islamskoj kulturi, u kojoj su naročito bili
omiljeni ružini mirisi.
U 17. veku u Francuskoj je proizvodnja parfema toliko uzela maha da se dvor Luja XV nazivao parfimisani dvor. Mirise su nanosili ne samo na kožu već i na odeću, rukavice, lepeze i nameštaj.
Kolonska voda je nastala u 18. veku, a stavljana je u kupke, dodavala vinu, uzimala s kockom šećera za osvežavanje daha te koristila u medicinske svrhe kao dodatak klistiru i toplim oblozima.
U 19. veku proizvedeni su prvi sintetički mirisi. Tako su se na tržištu prvi put našli parfemi koji se nisu mogli koristiti u medicinske svrhe. Danas je proizvodnja parfema biznis u kojem se zarađuju milijarde
dolara.
BONUS VIDEO:
hypetv.rs
