Dana 13. septembra 2018, australijska studentkinja Kajli Mur-Gilbert uhapšena je na aerodromu u Teheranu dok se vraćala kući nakon što je prisustvovala radnoj konferenciji u Iranu
Provela je naredne dve godine i tri meseca – 804 duga, usamljena i bolna dana – u nekim od najgorih zatvora na svetu– zatvor Evin. Državni mediji javili su da je u subotu po lokalnom vremenu u zatvoru izbio veliki požar. Takođe je bilo izveštaja o pucnjavi i eksplozijama, pri čemu su četiri zatvorenika poginula, a još 61 osoba je povređena.
U zatvoru se nalazi izvestan broj političkih zatvorenika, koji, poput Mur-Gilberta, pate od kršenja ljudskih prava. Studentkinja veruje da su zatvorenici verovatno podmetnuli požar zbog njihovih protesta zbog smrti Mahse Amini dok su bili u policijskom pritvoru. Amini je postala simbol za korupciju koja je mučila Iran tokom niza godina.
„Tako sam zabrinuta za svoje prijatelje i tamo ima toliko ljudi, toliko hrabrih i inspirativnih žena koje su bile uključene u ove proteste i jednostavno je užasno razmišljati o tome“, rekla je Mur-Gilbert za SMH .
„Prerano je znati šta će se desiti, ali izgleda da će to biti revolucija. Iran ne može da se vrati na ono što je bio ranije, to je sigurno. Zaista se nadam da će provaliti u zatvor Evin i pusti sve zatvorenike i da su među njima i moji prijatelji“.
Ranije ove godine, Mur-Gilbert je razgovarala sa Mijom Fridman o svom vremenu provedenom u ozloglašenom zatvoru.
„Nisam imala pojma da ću otići u zatvor. Ne bih verovala da su mi rekli jer nisam uradila ništa loše“, kaže Mur-Gilbert Miji Fridman. „Mislila sam, dobro, ovo je nesporazum, objasniću im da nisam uradila ništa loše, pokazaću im da sam nevina. Ispitaće me. A onda će me pustiti i ukrcaću se u avion i odleti nazad u Australiju. Pa sam sarađivala… Bila sam naivna.“
Njen zločin? Dok ju je iranska vlada optužila da je špijun (i onda bizarno pokušala da je regrutuje da bude njihov špijun tokom ispitivanja), australijska vlada će kasnije otkriti da je to bio njen brak sa tadašnjim mužem, Izraelcem-Rusom Ruslanom Hodorovom, što je prvobitno potaknulo njeno hapšenje.
U zatvoru, Mur-Gilbert je odmah smeštena u samicu. „Kada su me stavili u samicu, dali su mi zatvorsku uniformu da se presvučem i samo sam mislila da je ovo svlačionica“, kaže ona. „Soba je bila tako mala. Nije mi ni palo na pamet da ću morati da spavam tamo. Nije bilo prozora, nije bilo prirodnog svetla. Bilo je samo svetlo upaljeno 24 sata na plafonu. Bez nameštaja, bez ikakve stimulacije. Dizajnirano je da vas muči, dizajnirano da vas slomi za ispitivanje.“
Jedini predmet u prostoriji bio je telefon za pozivanje čuvara, ali pošto ona nije znala da govori njihovim jezikom, a čuvari nisu znali engleski, ništa se nije desilo kada je koristila telefon. „Kažem, ‘Moram u toalet’, a oni ništa.“
Da bi koristila toalet, Mur-Gilbert bi u početku lupala po vratima, što se čuvarima nije dopalo zbog buke. U prvih mesec dana bi joj i povezivali oči da bi joj zaklonio pogled na hodnike i druge delove objekta. „Da sam tamo provela više od 30 sekundi, lupali bi na vrata i vikali na mene. Odlazak u toalet je sam po sebi bio mučno iskustvo.“
Što postavlja pitanje: Šta se dogodilo kada je dobila menstruaciju?
„O moj Bože, ovo je bila noćna mora“, kaže devojka. „Iskreno, svaka zatvorenica tamo, sa njima možeš da razgovaraš sat vremena o tim stvarima. Čula sam bezbroj horor priča. U principu, Iran ne veruje u tampone. Veoma je teško nabaviti tampone u Iranu. Postoje razna sujeverja o tamponima. Dakle, to je nemoguće. Zatvorski čuvari su u suštini zabranili tampone, jer su rekli da bi samo nemoralna žena koristila tako nešto.“
Ideja je toliko rasprostranjena da su mnogi drugi zatvorenici verovali da nijedan muškarac ne bi želeo da se oženi ženom koja koristi tampone. Umesto toga, žene su dobile „užasne, ogromne, debele uloške koje su izgledale kao ulošci za inkontinenciju za starije ljude“.
„Imala sam mnogo svađa zbog toga jer bi mi davali jednu po jednu“, kaže Mur-Gilbert. „Nisu mi dali paketić, svaki put bi dolazili i delili po jedan. Bilo je to veoma nehigijensko mesto – toaleti su bili veoma, veoma prljavi i nije bilo toalet papira da se očistite.“
U početku joj je, kao oblik torture, bilo dozvoljeno da se tušira samo jednom u tri dana. „Neću da ulazim u grube detalje. Ali ovi problemi ženske higijene su bili ogromni.“
Vremenom je Mur-Gilbert uspostavila duboka prijateljstva sa drugim zatvorenicima i provodila bi sate pokušavajući da osmisli načine na koje bi mogle da komuniciraju.
Nekoliko puta je štrajkovala glađu.
Ona se suočila sa svojom psihološkom traumom tako što je razvila tehnike suočavanja, poput razmišljanja o tekstovima pesama, osvrtanja na sećanja iz detinjstva, pa čak i recitovanja rasporeda.
Sve vreme, Mur-Gilbert je bila ispitavana.
Glavni islednik je postao opsednut njom, čak je otišao toliko daleko da je organizovao rođendansku zabavu u njenu čast. Priznala je da je koristila njegovu opsesiju protiv njega.
Po izlasku iz zatvora 25. novembra 2020. – nakon razmene zatvorenika – Mur-Gilbert se vratila u Australiju. Njena majka je bila ta koja joj je rekla istinu: da je njen tadašnji muž imao aferu sa njenim mentorom na doktorskim studijama.
„To je bila dvostruka izdaja“, kaže ona. „A priroda toga je bila prilično čudna… Bilo je to prilično jebeno. Kao što sam rekla, znala sam da je brak gotov. Ja sam došla kući i očekivala sam da će on biti tu i čekati me i da se samo zagrlimo i vratimo u naš brak i da se vratimo zajedničkom životu. To je bilo šokantno za mene, nego činjenica da se uopšte završilo“.
BONUS VIDEO:
