Zabranjeni intervju Milunke Savić iz 1971.godine- OVAJ INTERVJU NIJE SMEO DA SE POJAVI

Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana

Obučena u dva debela džempera, duge vunene čarape, vunene dokolenice i povrh svega umotana u zimsko ćebe – tako nas je dočekala Milunka Savić, nekadašnja žena bombaš, najhrabrija žena ratnik u Prvom svetskom ratu, četiri puta ranjena, nosilac brojnih odlikovanja. Odeća na njoj već davno je izgubila boju od dugog nošenja i pranja.

Zatekli smo je u dvorištu ispred njene kuće u Osmoj novoj 25, na Voždovcu, baš u trenutku kada se digla i krenula za prolećnim suncem – kako se sunce pomera tako i ona ide za njim, ali ne skida debele džempere. Iako joj je osamdeset godina, kreće se odsečno, a kad nas je pozdravila, rukom je zamahnula kao vojnik kad hoće da otpozdravi.

To dvorište od jedva desetak kvadratnih metara, jedini je svet Milunke Savić – iz njega već dve godine ona nikuda ne izlazi.

-Da mogu, išla bih nekud, bilo gde, al’ sam nemoćna pa ne smem da krenem, a nema ko da me vodi – kaže Milunka Savić.

Kada nas je uvela u kuću, odmah je iznela svesku u kojoj je pisalo: „U slučaju da se nešto dogodi Milunki Savić, odmah javite Mileni Stankov, Milki Tomić i Višnji Minkov na ove adrese …“

-To su moje ćerke – kaže Milunka.

Na drugom komadu hartije piše: „Ako nekome trebaju podaci o Milunki Savić, obratite se njenim drugovima iz rata Tomi Vojnoviću i Aci Petroviću…“

-Jedino me oni još nisu zaboravili – kaže Milunka Savić – Drugi ne znaju ni da sam živa.

Na ispucalim zidovima jedine sobe ima samo nekoliko fotografija. Na jednoj je Milunka Savić kao mladi vojnik sa raspletenom kosom, na drugoj u uniformi sa ordenjem. Na zidu se vide tragovi odnetih ramova.

-Dolazili su grdni ljudi da me vide pa kad pođu, ponesu i slike.

-Evo, mama, ovo si ti, a ovo su tvoji drugovi vojnici – skide Zora sliku sa vojnih svečanosti.

-Daj da vidim, nisam se dugo gledala. Da ste došli pre šest godina, bili su oni još živi. Zoro, a gde mi je ona slika sa zastavom?

-Ne znam, mama, odneo ju je onaj oficir što je dolazio.

 – A moje ordenje?

-I to su ti odneli. Dolazio jedan čovek pa kaže: ’Daj, baba, ja ću ih sve lepo očistiti i urediti.’

I više se nije pojavljivao.

Izvor: Lepote Srbije