Na obali Lima, pod liticom, kao iz bajke stvaran, manastr Kumanica. Možda je suvišna priča, dovljan je pogled na manastir i mesto na kome je zalegao da vam ulije snagu duha, da zaronite u prošlost i preispitate sebe u kom pravcu plovi tvoj brod.
Manastir je stari brod usidren na obali, zaleđe mu čuva visoka litica a ispred kanjon Lima, umiva svoje obale i odnosi priču iz prošlosti i sadašnjosti, negde daleko, preko Drine i Save do Dunava, samo sebi znanim jezikom, čuva tajne manastira Kumanice.
Manastir Mileševa, još čuva zapis u kome piše, da su mošti svetoga Save skrivene negde u blizini manastira.
Sinan paši su podmetnute mošti nekog monaha. Šaka sv. Save se nalazi i danas u manastiru mileševi.
SARKOFAG SVETOG SAVE
Pre stotinak godina a i više, imućan Srbin iz okoline Prijepolja o` proleću, svrati kod komšije miuslimana. Ovaj ga počasti zdravim jabukama iz svoje ostave, što su pretekle od predhodne godine. Videvši tako zdrave i mirišljave jabuke, bilo mu je interesantno kako je uspeo da ih sačuva da budu zdrave.
Komšija ga odvede da pogleda gde čuva jabuke koje mu nikad ne trunu. Ostava je bila u stvari sarkofag nekog srpskog svetca. Srbin ponudi komšiji da otkupi sarkofag.
Komšija kaza visoku cenu, računajući da će odustati od kupovine sarkofaga, jer nije hteo da ga proda. Međutim Srbin se nije cenkao, pošao je kući i doneo novac. Sarkofag nije poneo kući, već ga je poklonio manastiru Svete Trojice u Pljevljima gde se i danas nalazi.
Ispostavilo se kasnije da je to upravo sarkofag Svetog Save.
ARHEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA U KUMANICI
Arheološkim istraživanjem u manastiru u Kumanici su pronađene mošti tri svetca. Na dvoje moštiju je izvršena DNK analiza. Mošti Grigorija kumaničkog se danas nalaze u sarkofagu u manastiru Kumanici. Jedne su prenešene u neku od beogradskih crkava.
Treće mošti, koje su pronađene u oltaru manastira, uredno složene u sarkofagu od sige, nad kojima nije vršena DNK analiza, nalaze se i dalje u manastiru Kumanica.
Upravo se tvrdi u narodu, da su to mošti sv. Save.
Ako su po zapisu mošti sklonjene, prirodno je da su uz tada nepristupačni kanjon Lima upravo sklonjene u manastir Kumanicu. U ovom manastiru, kaže predanje, da su na kratko vreme sklonjene mošti Svetog Vasilija Ostroškog, povlačeći se pred Turcima, da bi ih kasnije vratili pod Ostrog.
BOŽIJA ČUDA U KUMANICI
Narod svih vera posećuje ovaj manastir, verujući u ozdravljenje, svoje i svojih bližnjih. I danas ima živih svedoka kojima se desilo ozdravljenje, baš u Kumanici, uz molitvu i blagoslov.
Momak, oslepeo kao dečak. Ne zna šta će sa sobom, muka mu na srcu od saznanja da je slep, reši da oduzme sebi život vešanjem. Taman, kad je sve pripremio za taj strašni čin, naiđe komšija i ubedi ga da pođe sa njim na sabor u Kumanicu. Još su tada bile samo zidine porušenog manastira, sa hiljadama okupljenih vernika koji traže utehu pred Bogom.
Komšija uđe sa mladićem u zidinu manastira, u kome sveštenik počinje službu. U jednom momentu kad je došlo vreme da se čita Jevanđelje, sveštenik se okrenu slepom mladiću i pruži mu jevanđelje.
-Čitaj mladiću!
-Kako, kad sam slep?
-Čitaj, kad kažem!
-Mladić, pogleda u otvoreno Jevanđelje. Kao kroz maglu, počeše da mu se ukazuju slova. Sve bistrije i bistrije. Poče da čita!
Taj čovek je danas živ, ima preko 80 godina.
Ispod manastira se nalazi izvor sa osvećenom vodom. Narod se na njemu umiva, nose u flašama, verujući da vraća vid, ako se sa njm umiju oči.
DŽINOVSKA ZMIJA
Pruga Beogra-Bar, koja prolazi tik ispod manastira, jedina je koja ruži i narušava mir ovog svetog mesta.
Kada se gradila ova pruga, pronašli su zmiju dugu 6 metara i tešku 150 kg. Bila je već mrtva kad je buldožer izrovio. Verovatno je zakačio raonikom. Bundožerom je izvađen kazan pun zlatnika.
POLICIJA ODNELA ZLATO NA „SIGURNO“
Radnici koji su bili u smeni, potrpali su zlatnike u džepove i pre kraja radnog vremena su se razišli kućama.
Policija je naravno sve pohapsila i vratila zlato nazad, ali ne gde je pronađeno već tamo gde ga više niko ne može videti.
Ostala je priča u narodu, svi radnici koji su poneli zlatnike kući, doživeli su veoma bolne trenutke u svojim porodicama.
(Deo teksta iz knjige Anđelija, autora Željka Čurovića)
Izvor: region.alo
