Zastrašujuće je što niko ne govori o pregovorima, već samo o ratu kao i to što Ukrajina želi da vrati izgubljene teritorije ne birajući sredstva.
Lider koji ne odustaje od pregovora jeste Redžep Tajip Erdogan, jer je svestan zapadnog licemerstva, ocenjuje bivši dopisnik iz Turske Vojislav Lalić.
Zapad neprestano naoružava Ukrajinu, a da ne želi da se ovaj sukob zaustavi govori i činjenica da ne postoji glas razuma koji poziva zaraćene strane da sednu za pregovarački sto, naprotiv. Jedini državnik, čija je zemlja članica NATO-a, a koji pokušava da bude mirovni posrednik jeste turski lider Redžep Tajip Erdogan.
„Rusija je u početku bila spremna da pregovara ali je imala jedan uslov – da druga strana to ne pretvori u pozorišnu predstavu. Međutim, posle ovog najnovijeg zaoštravanja, do tog susreta neće tako lako doći. Ipak, treba naglasiti da su se Putin i Erdogan u poslednja četiri meseca sastali isto toliko puta. Sam Erdogan je nakon njihovog poslednjeg razgovora naglasio da on ne odustaje od mirovne misije u Istanbulu,“ rekao je naš sagovornik.
Nesvakidašnji odgovor Briselu
Erdogan, kao lider zemlje koja je članica NATO-a i koja uvek ima pola miliona vojnika i dalje ne uvodi sankcije Ruskoj federaciji. Zanimljivo je, kaže naš sagovornik, da Alijansa nije vršila pritisak, za razliku od Evropske unije. Ipak Ministarstvo spoljnih poslova Turske je na nesvakidašnji način odgovorilo Briselu.
„Oni ne razumeju politiku dvostrukih standarda Brisela. Pedeset godina čekaju na prijem u EU koja je kao kandidata upravo primila Ukrajinu, zemlju koja je u ratu. Turska doslovce neće dozvoliti da joj bilo ko kucne na vrata, kada mu nešto treba, ona to i ispuni, a onda im ta ista vrata zatvore ispred nosa,“ objašnjava Lalić stav Ankare.
Rusija i Turska prirodni saveznici
Uprkos političkim i ekonomskim pritiscima, turski i ruski državnici su se dogovorili o novom čvorištu gasa. Prema mišljenju našeg sagovornika, ova dva lidera su svesna da vode zemlje koje su „osuđene“ na saradnju prevashodno zbog geografskog položaja.
„Turska je svesna da dobija preko pedeset odsto gasa od Rusije ali se istovremeno i plaši da bi kriza preko Ukrajine mogla da se prelije i na njenu teritoriju. Novo tursko gasno čvorište predviđa gradnju tri nova gasovoda. Jedna trasa išla bi do Italije, druga preko Bugarske u Severnu Makedoniju, Albaniju i Srbiju – a treća, preko Rumunije, Mađarske u Zapadnu Evropu. To bi moglo da bude rešenje, pitanje je samo ima li Evropa vreme,“ naglasio je Lalić.
Zima nije ni počela, a Evropa već u problemu
Produžetak sukoba, nesumnjivo, kaže Lalić, odgovara samo Beloj kući, a Evropa je ta koja najviše ispašta. Zima još nije ni počela, a inflacija je, dodaje on, u Francuskoj već deset odsto, možemo samo da zamislimo šta će se dešavati kada nastupi prava zima.
„Turski mediji pišu da je nezabeležen broj turista zapadne Evrope koji će ovu zimu provesti u toj zemlji zbog neizvesnosti sa grejanjem u njihovim državama. Više im se isplati da borave u hotelima u Turskoj ili severnoj Africi nego da plate basnoslovnu cenu gasa u svojoj zemlji, kojeg možda neće ni biti“.
Deficit evropskih lidera
Ta kriza EU, se prema mišljenju našeg sagovornika ispoljava i u tome što već neko vreme u njoj postoji kriza lidera. On kaže da pozdravlja i Šolca i Makrona ali da oni ne mogu da se porede sa jedinim Miteranom, Brantom ili Merkelovom. Koliko su se evropske zemlje našle pod trenutnim pritiskom SAD, najbolje govori slučaj Švedske koja je svo bogatstvo stvorila na svojoj neutralnosti. Iako o tome nerado pričaju, istorijska je činjenica da su Šveđani veoma blisko sarađivali sa nacističkim pokretom Adolfa Hitlera i da su pravili oružje za njega ali je Stokholm ipak uspeo da ne postane članica te Alijanse.
„Posle svega toga, Švedska se našla pod velikim pritiskom i ulazi u NATO. Da ne govorimo o Finskoj koja se izlaže ogromnom riziku, jer je to zemlja koja sa Rusijom ima granicu 1200 kilometara,“ rekao je Lalić.
Izvor: Sputnjik
