PROTEKLO JE 400 GODINA OD OSNIVANJA MANASTIRA PUSTINJA KOD VALJEVA

U manastir Pustinja, u kanjonu reke Jablanice, dvadesetak kilometara od Valjeva, proteklog vikenda obeležen je važan jubilej, 400 godina postojanja. Izgradnja ove najstarije svetinje Eparhije valjevske, po jednoj verziji, vezuje se za kralja Dragutina i 14. vek, a po drugoj, o Pustinji se govori kao o rudarskoj crkvi Nemanjića. Jeromonah Joakim bio je ktitor crkve Bogorodičinog Vavedenja, koja je podignuta oko 1600. godine.

Iguman manastira Janićije Bitojević angažovao je zoografe, čiju slikarsku radionicu su predvodili grčki majstori Nikola i Jovan, koji su unutrašnjost crkve, zapadnu fasadu i nišu na severnoj fasadi oslikali u periodu od 15. marta do 25. juna 1622. Među brojnim freskama posebnu pažnju privlači ona na kojoj je Sveti Jovan Krstitelj, poznata i po nazivu „Sveti Jovan Krilati“, koju odlikuju tačne proporcije, izuzetan kolorit, lakoća i prozračnost i koju po lepoti upoređuju sa mileševskim Belim anđelom.

Profesor i diplomata Darko Tanasković na svečanosti povodom obeležavanja važnog jubileja, rekao je da je u Pustinji prvi put boravio 1994. godine, neposredno pred odlazak u diplomatsku službu, na mesto ambasadora u Tursku. Istakao je da mu je ta poseta bila ohrabrenje, podstrek, oslonac tokom ne lakih godina diplomatskog službovanja, u vreme ratovanja u Bosni i Hercegovini, u vreme krize na Kosovu i agresije NATO saveza.

„Danas smo ovde u trenutku kada se ponovo nadvijaju tamni oblaci i zato mislim da je dragoceno upravo ponovo se osloniti o ovaj oslonac koji predstavlja manastir Pustinja“, rekao je Tanasković.

On je ukazao i na svevremenu i simboličku lekciju koju ovaj manastir daje čoveku. Rekao je da kada u manastirskoj crkvi vidi lik Svetog Jovana Krstitelja sa krilima često se seti Svetog Jovana Lestvičnika i njegove lestvice, odnosno uspinjanja, podvizivanja stepenicama vrline.

„Ta lestvica je, zapravo, istovremeno otpor i prevazilaženje svakog greha, između ostalog i greha zavisti koji je u lestvici pomenut među najtežim ogrešenjima. Zaista, vrlina je nešto suštinsko kada je reč o ovom manastiru“, istakao je profesor Tanasković.

Episkop valjevski gospodin Isihije, u obraćanju prisutnima, podsetio je da narodna legenda kaže da je najmlađi od trojice braće Nemanjića najviše truda prineo i sagradio ovu svetinju čiji freskopis puni četiri veka svog postojanja.

„Ova svetinja je ne samo neoborivo svedočanstvo ne samo našeg istorijskog postojanja, već i nepokolebljive naše vezanosti za buduće carstvo Hrista boga“, poručio je vladika Isihije.

Izvor: N1