Šta se događa sa dušom posle smrti, večito je pitanje na koje nam nauka i religija nude potpuno drugačije odgovore dok čovečanstvo vekovima pokušava da pronikne u tajnu „onoga posle“.
Dr Majkl Njutn doktorirao je psihologiju savetovanja, poseduje sertifikat majstora hipnoterapije i član je Američkog udruženja savetnika. Zašto je on poseban? Zato što je razvio svoju tehniku hipnotičke regresije da bi efikasno poveo svoje subjekte s druge strane sećanja na prošle živote, prema smislenom iskustvu života duše između života.
Šta se dešava s nama kad umremo?
Smatra se pionirom u otkrivanju tajni našeg života u duhovnom svetu, o kojima je po prvi put pisao u svom bestseleru Putovanje duša, koji je preveden na deset jezika. Dr Njutn je poznat u celom svetu kao duhovni regresionista, a nastupao je u brojnim radio i televizijskim emisijama.
Godine 1998. Nacionalno udruženje transpersonalnih hipnoterapeuta dodelilo mu je godišnju nagradu za doprinos u premošćavanju uma, tela i duha. Nagradu je dobio za godine provedene u kliničkom istraživanju sećanja duše i otkriće kosmologije života posle života. Godine 2001. dobio je godišnju nagradu nezavisnih izdavača za knjigu Sudbina duša.
Šta se dešava s nama kada umremo? Gde odlazi naša duša? Ako su vas religiozno vaspitali, onda verujete da postoje samo dva mesta na koja možete da odete: raj i pakao, zavisno od toga da li ste život na osnovama religijskog normativa.
U nešto kontroverznijoj verziji razmatranja „života posle smrti“ Majkl Njutn navodi da ne postoji samo svetli i tamni epilog.
Kako su „umirali“ oni koji su se vratili?
Njutn koji je specijalizant za hipnoterapiju tvrdi da može da vrati ljude toliko unazad da su sposobni da se sete stvari koje se nisu dogodile u ovom životu, već između života.
On je svoje slučajeve opisao u knjizi „Putovanje i sudbina duše“. Zanimljivo je da su svi njegovi subjekti naveli iste stvari.
1. Život prolazi pred očima
Majkl Nujtn ističe da učestao fenomen kod ljudi koji umiru je „premotavanje života“ tj. vide kako im čitav život prolazi pred očima. Mozak ubrzano prelistava sve uspomene pre nego što se duša odvoji od tela.
2. Mogu da vide svoje telo
Ispitanici su videli svoje telo u trenutku kada se svest odvaja od fizičkog.
3. Svetlo
Ljudi uvek navode da vide svetlo kada umiru. Svetlo se pojavljuje u daljini i polako ih povlači ka sebi. Majkl Njutn kaže da svetlo za mnoge predstavlja osećaj ljubavi i mira i da je to po njemu prelazna faza na putu ka spiritualnom svetu okom hipnozom.
Nema smrti, samo prelaz
U Njutnovoj evidentno kontroverznoj verziji života posle smrti pojavljuju se „anđeli čuvari“, pa čak i svojevrsna vrsta vodiča u „novi život bez bola i patnje“ i da duša ne želi da se vrati natrag na zemlju, a ponekad to mora da učini.
U pitanju je ezoterično tumačenje svetovnog života i zagrobnog života i ponovnog vraćanja u svetovni život sa akcentom da se smrti ne treba plašiti jer „nema smrti, samo prelaz“ i da reinkarnacija nije obavezna, i da povratak u ovozemljaski život može biti zbog karme ili kako bi se pomoglo određenim ljudima.
Naš molekul je antena koja prima neke kosmičke informacije
U hrišćanskom tumačenju posle smrti 40 dana duša putuje i mora da pređe „mitarstva“, tj. granice na kojima se meri težina njihovog greha. Ovo verovanje je karakteristično za Pravoslavnu crkvu, među pravoslavnim svetiteljima i vernicima. Ako pokojnik pređe svaku granicu obećan mu je večni život u carstvu nebeskom.
Da li je koincidencija narodno verovanje da se duh pokojnika 40 dana zadržava posle smrti, ili da upravo toliko Tibetanci umrlom čitaju “Tibetansku knjigu mrtvih” sa uputstvima kako da se ponaša na onom svetu!
Ruski naučnik Petar Petrovič Garjajev, doktor biologije, akademik Medicinsko-tehničke akademije nauka Rusije, otkrio je 1993. godine nešto veoma zanimljivo.
Danas je to poznato kao “DNK fantom efekat” koji je ostao misterija. Spektrometar, za koji su naučnici mislili da je neispravan, registrovao je “fantome” tokom 40 dana.
– Ispostavilo se da je naš molekul DNK antena, jer sadrži atome metala koji služe kao neka vrsta prijemnika koji je usmeren prema kosmosu, odakle prima neke upravljačke kosmičke informacije – tvrdi akademik Garjajev i dodaje:
– Postoji jednostavan eksperiment sa ikrom žabe kada se stavi u komoru od 80 odsto nikla i gvožđa, gde postoje svi uslovi za normalan razvoj ćelije sa jednim izuzetkom – nema spoljašnjeg elektromagnetnog okruženja. U tom nenormalnom elektromagnetnom okruženju embrioni se pretvaraju u čudovišta i niko od njih i ne dođe do stadijuma žabe.
DNK je dug 500 milijardi kilometara
Ruski akademik smatra da DNK generiše radio talase i laserske zrake koji grade informacione holograme. Na taj način ćelije embriona, primivši talasnu informaciju, stvaraju neku vrstu skice koja pokazuje gde i kako treba da rastu noge, oči, nos i drugo.
DNK je dugačak 500 milijardi kilometara. To je kao dva solarna sistema… U njemu su upisani svi podaci o nama od dlake obrve do emocija, od boje očiju do bolesti.
Godine 1997. austrijski naučnici su eksperimentalno dokazali da se foton može teleportovati, odnosno trenutno prenositi sa jednog mesta na drugo, uz očuvanje informacije.
– Oni su veoma jasno pokazali da foton može da se teleportuje, a naša DNK, naši hromozimi, rade na principu fotona. To znači da naše ćelije komuniciraju jedna sa drugom beskonačnom brzinom. Ukratko, koncept vremena tamo nestaje – tvrdi profesor Garjajev.
Inače, DNK su “dekodirali” Votson i Krik 1953. godine. Oni su zaključili da je DNK molekul sastavljen od dva lanca koji su spiralno uvijeni jedan oko drugog. Za to su nagrađeni Nobelovom nagradom.
Izvor: zena.blic.rs
