CRNE SLUTNJE ČUVENOG BANKARA: Teška glad očekuje Evropu na proleće!
Evro će se strmoglaviti, kamate porasti, energenti biće preskupi, inflacija duplo veća, a broj beskućnika će se dramatično povećati, predviđa stručnjak sa Volstrita Džejmi Dimon
Bilo ko kada izrekne da će nas pogoditi ekonomski armagedon, to je razlog za brigu. A kad to kaže čuveni bankar s Bolstrita Džejmi Dimon, izvršni direktor globalne korporacije i jednog od najvećih svetskih finansijskih igrača „J.P.Morgan Čejsa“, onda stvarno treba da se zapitamo šta nas čeka.
Kako je najavio Dimon, Evropa je već zaglibila, SAD idu ka tome, a onda će se kriza iz Amerike ponovo, samo još jača, obrušiti na Stari kontinent. Pre svega na države EU, a s obzirom na nivo ekonomske saradnje Srbije sa Unijom i na sve investicije koje kompanije iz EU imaju kod nas, više je nego jasno da i nas očekuju turbulentni dani. Najkritičnije će, kaže Dimon, biti početkom i sredinom sledeće godine.
-Američka privreda mogla bi da zapadne u recesiju u narednih šest do devet meseci. rekao je Džejmi Dimon za kanal CNBC.
Zavisi od rata
Prema rečima bankara s Volstrita, ekonomija SAD još nije istinski uzdrmana, mada su rastuća inflacija, povećanje kamatnih stopa i situacija u Ukrajini veoma ozbiljna kombinacija.
-Ovo su veoma ozbiljne stvari koje će verovatno gurnuti SAD i svet u recesiju, odnosno Evropa je već u recesiji – rekao jeDimon, i najavio da će se krizna oluja sa obala SAD ponovo zaputiti ka Evropi.
Dimon je rekao i da ne može predvideti koliko bi recesija mogla da traje.
-Može da ide od blagog do izuzetno teškog nivoa, što će u velikoj meri zavisiti od toga šta će se desiti sa sukobom u Ukrajini. Dakle, mislim da je teško pogoditi, ali ono što moram da poručim jeste – treba biti spreman – zaključio je bankar.
Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije slaže se da bi svaka kriza koja bi dodatno pogodila Evropu i te kako imala uticaja i na nas.
-Nama SAD predstavljaju značajnog političkog partnera, ali u ekonomskom smislu nemamo toliko veze, međutim, svaka kriza u Evropi u ekonomskom smislu preliva i na Srbiju. Samo onaj ko ne želi to ne vidi, toliko je sve očigledno – navodi naš sagovornik, ali i dodaje:
-Međutim, postoji i tu neka šansa, ako bi Srbija uspela da zadrži jeftine energente i da bude povoljna destinacija za biznis, u smislu toga da se lako poluje i sa zemljama u razvoju i sa ovima koje su neprijateljski orijentisane prema Rusiji.
Skupi energenti
Politički analitičar Zoran Spasić naglašava da je Evropa u krizi, ali nije slaba:
-Ekonomske pretnje pojavile su se još od velike ekonomske krize 2007-2008, potom smo imali krizna žarišta u svetu, ratove u Libiji, Siriji… Zatim pandemiju, koja se nije ni završila, a počeo je sukob u Ukrajini. Danas se svet, pa i Evropa, suočava sa problemom energenata, političkom krizom, međutim, to ne znači da je Evropa slaba. Postoji kriza, ali to ne znači slabost Evrope, koja je sada ostala bez mogućnosti da kupuje jeftine energente. Sve se, naravno, odražava i na nas. Ali verujem u dobre rezultate Srbije jer u našoj zemlji nema dovoljno i nafte i gasa, rafovi su nam puni, vodimo jasnu i pincipijalnu politiku.
Šta nas čeka? Evro će dosta oslabiti biće sve više beskućnika…
- Dodatno slabljenje evra, uporedo će slabiti i dolar, ali ne koliko evrpska valuta.
- Visoka inflacija, koja je sada uglavnom 10-20%, zavisno od zemlje, mogla bi dostići i duplo od toga na godišnjem nivou.
- Problemi sa snabdevanjem gasom, strujom… To će biti naročito izraženo tokom zime, ali će cene zbog smanjenja ponude dodatno jačati sledeće godine.
- Pod industrijske proizvodenje poprimiće dramatične razmere, naročito u srednje i manje razvijenim zemljama.
- Gotovo da neće biti zemlje koja će izbeči recesiju (dva kvartala uzastopno pod proizvodnje i usluga).
- Znatan rast bankarskih kamata dobiće dodatno ubrzanje.
- Širom Evrope povećaće se broj beskućnika zbog rasta cena stanarina. U većini zemalja preko zime nema prinudnog iseljavanja, ali će na proleće to eskalirati.
- Očekuju se i problemi na tržištu nekretnina jer mnogi od plate neće moći da izmiruju narasle rate kredita.
Izvor: Alo! novine
