Dan nakon što je cela Srbija ispirala usta obračunom Čedomira Jovanovića, lidera LDP, sa suprugom Jelenom (pravim ili nepostojećim, svejedno), u više navrata smo pokušali da ga dobijemo i pitamo šta se tačno desilo. Nažalost, on se nije javljao na telefon.
Ovako bi, otprilike, izgledala uobičajena konstatacija uz tekst o svemu što se dešavalo. Kažemo izgledala, jer se na kraju sve ipak pretvorilo u neplanirani (i krajnje neočekivani) intervju s Jovanovićem.
Ukratko: videvši, po svemu sudeći, propuštene pozive, okrenuo je on nas. I tako, sad je pred vama slučajni intervju sa čovekom koji je već nekoliko dana u centru pažnje. Sve se događalo kasno posle podne, dan nakon njegovog višečasovnog boravka u policiji i potom na VMA.
Čeda: Da li je moguće da ste mi došli na vrata, na šta to liči?
Novinarka: Naša ekipa je došla kao što su došle ekipe i iz drugih medija.
Č: Ali zašto ste dolazili, šta ste očekivali? Izašao sam u osam ujutru, otišao na posao. S decom smo kod kuće, pravimo burgere, hoćemo da budemo u porodičnom miru.
N: Hteli smo da čujemo vašu priču, prašina se delimično slegla, nismo se čuli s vama prethodnog dana.
Č: Ma, umoran sam od svega, sad treba za 50 medija da ponavljam istu priču. Stvarno sam umoran, muka mi je od toga.
N: Da li biste hteli da se nađemo sutra, došla bi naša ekipa, da nam na miru ispričate šta se desilo?
Č: Ma ne, stvarno ne mogu, kažem vam da mi je muka od toga. Ja sam odvezao tog jutra decu u školu i bio sam u banci kad su me pozvali iz policije da dođem. Onda me je i Jelena zvala i rekla mi da su i nju zvali da dođe. Ona je pravila ručak kod kuće kad su je pozvali, naravno da je bila u čudu. Odmah sam odjurio tamo, uleteo bih kolima u stanicu da sam mogao, nisam mogao da poverujem šta se dešava.
N: Pa zašto je onda vaša tašta prijavila policiji porodično nasilje ako ga nije bilo?
Č: Ne znam uopšte ko je to prijavio. Eto tako neko prijavi i napravi glupost i nama problem.
N: Morali ste imati uvid u to ko vas je prijavio. Jeste li se čuli s taštom, kažete da ste u dobrim odnosima?
Č: Čuo sam se, naravno, žena nema pojma o čemu se radi.
N: Znači ona nije prijavila?
Č: Nije, ona nema pojma o čemu se radi.
N: Kako je to moguće?
Č: Ne znam, eto, kažem vam. To je prijavljeno na 192 broj. Pa ni u stanici nikom ništa nije bilo jasno. Niko nije znao, ni službenici ni načelnici.
N: Zašto su vam radili sva ona testiranja, da li je to regularna procedura pri saslušanju za porodično nasilje?
Č: Ne znam da li je tako za sve. Radili su mi proveru na prisustvo kokaina, heroina, MDMA, marihuanu, svašta. Na kraju, kad sam na sve bio negativan, našli su u tragovima bromazepam, koji pijem po instrukciji lekara, pošto imam katastrofalne probleme posle korone, između ostalog i s kičmom. Za taj bromazepam imam uredan lekarski recept i pijem dozu s kojom je dozvoljeno upravljanje motornim vozilom. Ali ne znam zašto su mi radili sve te provere.
N: Jesu li bili neprijatni prema vama u stanici?
Č: Ne, svi su bili ljubazni i profesionalni. Rekli su mi da mogu da odbijem testiranje, da imam pravo na to, ali rekao sam: Radite sve. Šta, da odbijem, pa da se posle priča da sam narkoman?!
N: Pa zašto su vas zadržali?
Č: Ne znam, nije trebalo da me zadrže, zato su me i pustili ranije. Ja nisam mogao da verujem šta se dešava, glavom sam lupao o zid u stanici. Onda me je Hitna pomoć odvezla na VMA, tamo su me dočekali načelnici i osoblje u čudu šta se to desilo, nisu mogli da veruju. Eto, kažem vam, sad sam u stanu sa Jelenom i decom, pravimo burgere, pokušavamo da zaboravimo prethodni dan.
Izvor: alo.rs
