Broj mladih osoba uzrasta od 15 do 30 godina poginulih u saobraćajnim nesrećama u periodu od januara do avgusta tekuće godine povećao se za čak 41 odsto u odnosu na isti period lane.
Kako ističe Marija Jovanović, ekspert za bezbednost dece u saobraćaju i dipl. inž. saobraćaja, alarmantan je i podatak da se ne smanjuje ni broj stradalih mališana od najranije dobi do uzrasta od 14 godina.
Podaci za prošlu godinu su bili zabrinjavajući, a sada je već stanje prilično alarmantno zato što smo prošle godine od početka godine do septembra meseca imali 59 poginulih uzrasta od 15 do 30 godina, a ove godine je nastradalo njih 83, što je povećanje od čak 41 odsto. Takođe, tokom cele prošle godine imali smo ukupno 11 stradale dece uzrasta od 0 do 14 godina a ove godine do septembra smo već izgubili 9 mališana u saobraćajkama. To su strašni podaci – ističe naša sagovornica.
Povećan broj stradalih u automobilima
Kaže da su sa stanovišta saobraćajne struke ovi podaci pomalo začuđujući s obzirom na to koliko se radi na edukaciji svih učesnika u saobraćaju u čemu i sama učestvuje sa kolegama iz Agencije za bezbednost saobraćaja, ali da se prema za sada nezvaničnim studijama psihologa oni mogu objasniti činjenicom da su se ljudi opustili nakon godina karantina i drugih zabrana vezanih za koronu pa su, željni neke „slobode“, počeli da zanemaruju veoma bitne stvari kao što je to bezbednost u saobraćaju.
– Primetili smo da je povećan broj onih koji su stradali u automobilima ili zbog njih. Prošle godine imali smo stradalih petoro dece u svojstvu pešaka, petoro u svojstvu putnika i jedno dete je poginulo na biciklu. Deca poginula u svojstvu putnika mahom nisu pravilno prevožena odnosno nisu bila u autosedištima ili nisu bila adekvatno vezana. To je jedan od glavnih uzroka nesreća i kod starijih jer ne koriste sigurnosne pojaseve koji ne mogu sprečiti nesreću ali mogu pomoći da povređeni u istoj prođu sa manjim posledicama odnosno povredama. To su uzroci stradanja, a što se uzroka izazivanja saobraćajnih nesreća tiče, tu prednjače brzina i alkohol – objašnjava naša sagovornica.
Brzina i alkohol najčešći uzročnici saobraćajki
Sa njom se slaže i direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović koji ističe da su brzina i alkohol najčešći uzročnici saobraćajnih nesreća uz neiskustvo sa željom za dokazivanjem.
– Svedoci smo da se u poslednjih par meseci desilo nekoliko saobraćajnih nezgoda u kojima su stradali po troje ili četvoro mladih ljudi. Upravo oni su i najrizičnija grupa. Prema nekim istraživanjima, u uzrastu od 18 do 20 godina najčešći uzročnik izazivanja nesreća je brzina dok je kod mladih uzrasta od 20 do 27 godina nesrećama najčešće „kumovao“ alkohol. Kada tome pridodate kombinaciju brzine i alkohola ili neiskustva sa željom za dokazivanjem dobijamo crnu statistiku da je došlo do ukupnog povećanja od 16 odsto poginulih u odnosu na lane a to je nažalost trend u svim zemljama regiona pa i Evrope – objašnjava za „Blic“ Stamatović.
Stamatović je uputio apel svim učesnicima u saobraćaju da ne koriste mobilni telefon dok voze, da prilagode brzinu uslovima puta ukoliko se nalaze u ulozi vozača, da poštuju saobraćajne znake i saobraćajnu signalizaciju, da ne voze pod dejstvom alkohola ili opojnih droga zbog čega najčešće stradaju mladi i da obavezno upotrebljavaju sigurnosne pojaseve.
– Fizička i emocionalna nezrelost, kao i način života mladih utiče na povećanje rizika od nastanka saobraćajne nezgode i težine saobraćajne nezgode. Agencija za bezbednost saobraćaja ovim putem apeluje na sve mlade, kao i na njihove roditelje, staratelje, prijatelje i poznanike da utiču na podizanje svesti o tome koliko je važno da svaki izlazak bude dobro isplaniran i unapred dogovoren da bi ostao zapamćen u najboljem sećanju kao dobar provod. Nikako ne kretati vozilom kojim bi, prilikom odlaska ili dolaska, upravljao vozač pod dejstvom alkohola i drugih opojnih sredstava, ukoliko bi se vozilom upravljalo u stanju umora, ukoliko postoje određena ograničenja i rizici za upravljanje vozilom u noćnim uslovima i sl. – zaključio je Stamatović.
Izvor: Blic
