Iako danas mogu sebi da priušte šta požele, skupe vile, automobile, putovanja, neke od naših poznatih ličnosti odrastali su u siromaštvu, a neki čak nisu imali ni za pristojan obrok.
Danas ima sve što poželi. Ali, nedavno je MIhajlo Veruović Vojaž pričao o teškom odrastanju i životu u Francuskoj, gde se s roditeljima sklonio nakon atentana na Zorana Đinđića, čiji je telohranitelj bio njegov otac, koji je u tom incidentu ranjen.
-Nakon Zoranovog ubistva mafija je pretila mojim roditeljima, čak su i mom bratu i meni životi bili ugroženi. Majka i otac su se plašili za našu bezbednost i zbog toga su odlučili da se odselimo iz Srbije. Otišli smo u Strazbur u Francusku. Imao sam godinu i po dana, a brat nepune tri. Roditeljima je bilo mnogo teško. Trpeli su veliki pritisak i dugo su živeli u paranoji šta će i kako dalje. Postoji tu mnogo stvari koje ja još uvek ne znam, zbog toga ne mogu u potpunosti da se otvorim na ovu temu, ali znam da nije bilo nimalo bezazleno“, počeo je Vojaž svoju životnu priču i dodao da roditelji ni u jednom trenutku nisu dozvolili da to utiče na njegovog brata i njega – rekao je on.
Vojaž kaže da su kao porodica živeli veoma skromno i maltene bili na rubu siromaštva.
-Brat i ja nikada nismo išli na ekskurzije. Kada bi roditelji primili platu, većina novca je odlazila na komunalije i račune, a onda nam je ostajalo 10.000 dinara da nas četvoro i pas kog smo čuvali izguramo ceo mesec. Mnogo puta se dešavalo da ne jedemo, nismo svaki dan imali tri obroka dnevno. Nikada nisam dobijao nove stvari. Uvek sam ih nasleđivao od starijeg brata. Kada bi mu roditelji kupili nešto, radovao sam se jer sam znao da ću to i ja nositi. Odrastao sam u patikama i jaknama svog brata. Baš zbog toga smo obojica rano počeli da zarađujemo. Brat se sa 15 godina zaposlio preko omladinske zadruge i nosio gajbe, radio od jutra do mraka, cepao je ruke da bi imao za džeparac. Kada se na kraju meseca vraćao sa zarađenih 25 ili 30 hiljada dinara, osećali smo se kao da je doneo milione – rekao je Vojaž „Hit Informer“.
Rada Manojlović ponosno je isticala da dolazi iz Četereža, a u više navrata je isticala kako je siromašno živela dok nije postala popularna.
-Kada nam je mama umrla, morali smo da spremimo 40 dana, sahranu. Jako smo se potrošili, za svako to lečenje, znaju ljudi koji se leče od najteže bolesti, koliko to košta. Mi smo se toliko uzajmili, tata je radio na pijaci. Ja sam morala da pevam devet dana posle sahrane, jer ide 40 dana i to mora da se spremi. Ja sam radila i nisam stigla da odbolujem, čini mi se da nikad nisam dovoljno otplakala jer sam ubrzo upisala i fakultet i usledile su „Zvezde Granda“ i samo sam radila. Upadneš u mašinu, tada je bilo ludilo za „Zvezde Granda“, mi smo imali turneju godinu i po dana, živeli smo u kombiju i radili svaki dan. Nakon toga, krenuli su hitovi i pozivi i ja sam bila u mašini. Taj rad me je spasao jer nisam imala kada da razmišljam i sada kada nisam radila sve me je stiglo i zato sam se povukla na neko vreme – iskreno je govorila Rada.
Zorica Brunclik
Pevačica je otkrila jednom prilikom da je u mladosti živela u bedi sa majkom, sestrama i bratom i da su jedva preživljavali.
-Bili smo mnogo siromašni, ma previše. Moj deda jeste odrastao u bogatstvu. Imao je sve što se poželeti može, ali su mu sve oduzeli posle rata. Roditelji su mi se razveli kada sam imala dve godine. Mama se mučila da bi nas othranila. Sećam se da je jedno jaje delila na nas četvoro. Uvek sam se pitala kako to da njeno jaje izgleda puno u tiganju. Onda mi je objasnila da stavi brašno i sodu bikarbonu. Ubijali smo se od toga, a jeli smo ga sa hlebom. Ne postoji ništa čega bih volela da se setim iz tog perioda, što ne znači da ga se stidim – ispričala je Zorica i dodala da je bila jako vezana za majku, a od svog prvog bakšiša kupila joj je poklon.
Ja sam od svog prvog bakšiša otišla u zlataru i kupila mami prsten, koji je nosila dokle god je bila živa – rekla je pevačica.
Vesna Đogani
Ona je pričala o svom teškom detinjstvu i nemaštini u kojoj je odrastala. Vesna je istakla da se mučila.
-Moja majka je morala da radi dva posla jer smo teško živele. Išla sam s njom da skupljam drva da bismo se ugrejale preko zime, što je bilo bezveze. Želela sam kao mala da imam grejanje, hranu, da ne budem gladna i da moja deca ne budu gladna. Sve ostalo ćemo kupiti i pozajmiti, život je takav da ne znate gde će vas odvesti – kazala je Vesna jednom prilikom.
Ona je na Instagramu pokazala trošnu kuću blizu mosta u kojoj je odrasla.
-Da, bila sam siromašna devojčica. Sa velikim snovima. Siromašna devojčica sa velikom maštom. Zar neko može da te osudi samo zato što si živela ispod mosta. Imala parče hleba i parče neba. Tužna sam zbog toga – napisala je ona.
Pevačica nikada nije krila da je odrastala u siromaštvu. Ona je otkrila kroz kakve muke su prošli njen brat, majka i ona kao izbeglice iz rata, te navela da je bilo perioda kada kao dete nije imala ni za užinu.
-Vrlo mlada sam počela da nastupam kako bih pomogla majci da se izvučemo iz teškog života u koji smo zapali zbog rata. Ona i brat su išli na svaki moj nastup, a imala sam sreću da sam uvek imala muzičare koji su o meni brinuli kao o najrođenijoj. Bilo je tada, kao i danas, pijanih gostiju i nasrtljivih, ali moji najbliži su bili uz mene i čuvali me – pričala je i dodala da je bilo situacija kada je ostajala bez dinara.
Nije me bilo sramota što nekada nisam imala za užinu, ekskurzije, s tim sam naučila da se izborim i zbog toga sam danas jaka i ne dam na sebe i svoje. Živeli smo godinama u sobi koju nam je škola dala da koristimo, spavali smo na strunjačama, a šporet dobili na poklon. Tako da nemanje novca meni danas nije strano i taj osećaj nisam izgubila ni sada kada imam mnogo više. Bila sam srećna i tada i sada, to nije stanje mog novčanika, nego duha – istakla je pevačica.
BONUS VIDEO:
