Dug Hrvatske krajem maja ove godine iznosio je gotovo 344 milijarde kuna, što je za 5.9 milijardi ili 1.7 posto više nego godinu dana ranije, pokazuju zadnji podaci Hrvatske narodne banke (HNB).
Analitičari Raiffeisenbank Austrije (RBA) očekuju na nivou cele godine nastavak njegovog rasta u apsolutnom iznosu usled rastućih potreba za finansiranjem.
Prirast duga na godišnjem nivou uzrokovan je porastom i unutrašnjeg i inostranog duga, pokazuju zadnji podaci HNB-a.
Inostrani dug uvećan za 1.4 milijarde kuna
Tako je unutrašnji dug veći za 4.5 milijardi kuna ili 2 posto u odnosu na kraj maja 2021. godine, gotovo 223 milijarde kuna, što je u najvećoj mjeri rezultat rasta duga središnje države na stavkama dugoročnih vrednosnih papira i dugoročnih kredita.
Istovremeno, inostrani dug uvećan je za 1.4 milijarde kuna ili 1.2 posto, na 121 milijardu kuna.
Analitičari očekuju nastavak rasta duga
Na nivou cele godine analitičari RBA očekuju nastavak rasta duga u apsolutnom izrazu usled rastućih potreba za finansiranjem, pri čemu pre svega misle na pojačane pritiske na strani rashoda proračuna zbog sindikalnih zahteva za rastom plata u okruženju izraženih inflatornih pritisaka, ali i kao posledica niza fiskalnih mera za ublažavanje nepovoljnog uticaja rasta cena na potrošače i preduzetnike.
„Međutim, nastavak oporavka privredne aktivnosti zadržavaće opseg javnog duga u BDP-u na silaznoj putanji i u ovoj i u godinama pred nama. Iako se fiskalni rizici povećavaju, očekujemo zadržavanje manjka na nivou od 3 posto BDP-a“, zaključuju iz RBA.
Vlada očekuje da bi do kraja godine udeo javnog duga u BDP-u trebao iznositi 76.2 posto BDP-a ili za 3.6 postotnih bodova manje u odnosu na 2021. godinu.
Izvor: ALO
