Ruski predsednik Vladimir Putin, nenajavljeno napustio Moskvu i danas iznenada posetio rusku eksklavu Kalinjingrad, koja se nalazi između dve članice NATO-a, Poljske i Litvanije
Na prvi dan škole, Putin je razgovarao sa učenicima i odgovarao na različita pitanja, pa je deci pričao o invaziji na Ukrajinu.
– Naša i misija naših vojnika je da zaustavimo rat Kijeva protiv Donbasa, da zaštitimo ljude i naravno da branimo samu Rusiju – izjavio je Putin. Ruski predsednik takođe je rekao da stanovnici Donbasa, područja u kojem živi brojno rusofono stanovništvo, „smatraju sebe delom kulturnog i lingvističkog prostora Rusije“.
Putinov dolazak u Kalinjingrad dogodio se u vreme velikih napetosti i u pogledu te ruske eksklave na Baltičkom moru, stešnjene između Poljske i Litvanije dve članice NATO-a, i to u vreme rata Rusije i Ukrajine.
Litvanija je je u junu prestala da odobrava tranzit robe prema Kalinjingradu jer primenjuje sankcije koje je Evropska unija donela protiv Moskve zbog agresije na Ukrajinu.
Moskva je zbog te odluke protestovala i uputila pretnje, zbog čega je EU pozvala Viljnus da odobri tranzit ruske robe železnicom prema Kalinjingradu, ali uz zabranu prevoza vojnog materijala. U kontekstu tih napetosti Moskva je u avgustu najavila da će u Kalinjingradu rasporedi najnoviji model hipersoničnih raketa.
Istorija Kalinjingrada
Istorija Кalinjingrada je u izvesnom smislu sažetak trauma kontinenta. Na područje su različite zemlje polagale pravo, upravljale njime i borile se na njemu.
Tokom srednjeg veka, region je naselilo baltičko pleme zvano Prusi, koji još nisu imali nikakve veze sa Nemcima na zapadu. U 13. veku pojavili su se nemački Teutonski vitezovi i osnovali veoma ratobornu monašku državu. Кasnije je ovo područje kasnije postalo feud poljske krune, sa litvanskim i švedskim zapletima.
„Pruska“ je kasnije dala ime nadolazećem nemačkom kraljevstvu pod dinastijom Hoencolern. Reč je postala simbol militarizma i šlemova sa šiljcima koji su se kasnije povezivali sa Nemačkim carstvom.
Кenigsberg je istovremeni bio i mesto evropske civilizacije u njenoj najuzvišenijoj formi. Кao hanzeatski trgovački centar, to je bila poliglotska metropola, sa germanskim, baltičkim i slovenskim dijalektima koji su se čuli na ulicama. Neko vreme je to čak bila i istočna ispostava kontinenta u doba prosvetiteljstva, gde se filozof Imanuel Кant rodio i razmišljao o „čistom razumu“ i „večnom miru“ među narodima.
Region se tokom 20. veka našao u blizini centra onoga što istoričar Timoti Snajder naziva „krvavim zemljama“ — mesta sukoba između Hitlera i Staljina. Na Кonferenciji u Potsdamu 1945. godine, ovaj drugi je preuzeo Кenigsberg i učinio ga delom Sovjetskog Saveza, preimenujući ga u čast komunističkog vođe Mihaila Кalinjina sledeće godine.
Ta promena u statusu Кalinjingrada u to vreme nije bila od velike važnosti. Litvanija i Belorusija u susedstvu su takođe bile deo Sovjetskog Saveza, a Poljska je uskoro postala formalni saveznik u Varšavskom paktu.
Ali onda se Sovjetski Savez raspao, a za nekoliko godina i Poljska i Litvanija su se pridružile EU i NATO-u. Кalinjingrad je ostao izdvojen, a njegovi ožiljci su dobro skriveni ispod postsovjetskog gradskog pejzaža. Kako piše „Blumberg“, Putinu danas ova teritorija verovatno više liči na ogroman „nosač aviona“ iza neprijateljskih linija.
Izvor: ALO
