Postaje luksuz: ZOI znatno podigle cene skijanja

Skijanje u italijanskim Alpima tokom Zimskih olimpijskih igara u Milanu i Kortini sve više postaje luksuz koji je namenjen manjem broju ljudi, prenosi Tagesšau.

Turisti koji žele da borave u mestima poput Predaca u dolini Val di Fijeme suočavaju se sa znatno višim troškovima smeštaja, ski-paseva i pratećih usluga. S druge strane lokalno stanovništvo i potrošačke organizacije upozoravaju da su poskupljenja delimično posledica špekulacija vezanih za Olimpijadu.

Primer jedne porodice iz okoline Rima pokazuje koliki su realni troškovi zimovanja u ovoj oblasti.

Za šest noći sa polupansionom u hotelu izdvojili su oko 1.500 evra, dok su dodatni rashodi brzo uvećali ukupni račun.

Ručak u planinskim restoranima košta oko 80 evra dnevno za porodicu, časovi skijanja za decu iznose oko 240 evra po detetu, a iznajmljivanje opreme oko 100 evra po osobi.

Kada se tome dodaju troškovi prevoza i ski-paseva, ukupna suma za nedelju dana dostiže oko 3.000 evra.

Poseban teret predstavljaju cene ski-paseva. Dnevna karta u ovom regionu košta 71 evro u glavnoj sezoni, dok je i u slabijem periodu cena visoka – 64 evra.

Nerealno poskupljenje

Prema podacima italijanskih udruženja za zaštitu potrošača, cene ski-paseva porasle su oko 40 odsto u poslednje četiri godine.

Predsednik udruženja za prava potrošača Asutenti Gabrijele Meluco ocenjuje da takav rast nije opravdan, jer je inflacija u Italiji već dve godine stabilna. A energetska kriza, na koju se često poziva industrija, odavno je završena.

Zbog toga sve više porodica ocenjuje da skijanje gubi karakter masovnog sporta.

Roditelji ističu da su spremni na velike troškove kako bi deci omogućili bavljenje zimskim sportovima, ali priznaju da to više nije opcija dostupna svima.

U tom kontekstu, skijanje se sve češće opisuje kao elitni sport, rezervisan za domaćinstva sa prihodima znatno iznad proseka.

Operateri ski-centara odbacuju optužbe za špekulacije i napominju da su skijališta poslednjih godina postala visokotehnološki sistemi, sa savremenim gondolama, složenom infrastrukturom i intenzivnim veštačkim zasnežavanjem, što značajno povećava troškove poslovanja.

Hoteli i privatni smeštaj tokom olimpijskog perioda podigli su cene i do 20 odsto u odnosu na novogodišnje praznike, koji su inače vrhunac sezone.

Vlasnici smeštaja to pravdaju izuzetnim značajem događaja, ali posledice oseća i lokalno stanovništvo – pojedini nastavnici i radnici navode da su imali poteškoća da pronađu dugoročni smeštaj, jer su stanodavci radije čekali turiste spremne da plate više tokom Zimskih olimpijskih igara.

Sve to otvara pitanje dugoročnog efekta Zimskih olimpijskih igara na dostupnost zimskih sportova i život lokalnih zajednica.

Dok organizatori ističu ekonomske koristi i globalnu promociju regiona, rast cena i pritisak na tržište nekretnina ukazuju da teret velikog sportskog događaja neretko snose upravo oni koji u tim mestima žive i rade tokom cele godine.