– Nikada mi se privatni život nije odražavao na posao, on ni ne postoji, moj život je javan. Privatno se vidim sa nekoliko prijatelja i sa svojom majkom koja živi preko puta mene. Meni je ritual da sa njom popijem kaficu, da pretresemo dan, da joj ukažem to poštovanje jer sam imao 20 meseci kada nas je moj otac napustio, ona je bila i mama i tata. Borila se sa svim životnim nedaćama i uspela je da izgradi od mene čoveka, koji je ispravan, radan i vredan – rekao je on, otkrivši nam da li mu je nedostajala očinska figura, budući da su njegovi roditelji bili razdvojeni.

Odnos sa polubraćom?!

– Ja sam odlazio kod svog oca, družio se sa polubraćom, nismo mi bili potpuno odvojeni. Uvek sam imao podršku te moje braće, a manje njega. On je uvek putovao, radio je, uvek je imao neke poslove da završava i naravno da se to oseća. Otac kao otac treba da postoji, da bude u odrastanju jednog mladog čoveka i definitivno da ima puno praznina, ali hvala Bogu da je majka uspela tu ljubav nekako da nadoknadi i ublaži taj nedostatak očinske figure,-iskren je bio Milićević.